ENGLISHU poslednje vreme, kod nas se sve češće koristi termin „ekološka poljoprivreda“. Mnogi upotrebljavaju ovaj termin, a mnogobrojna su i tumačenja. U široj javnosti, pod ekološkom poljoprivredom uglavnom se podrazumeva proizvodnja „zdrave hrane“ tj. poljoprivredna proizvodnja bez upotreba hemikalija (mineralnih đubriva, pesticida i sl.).
Ovo shvatanje je donekle tačno, ali je ekološka poljoprivreda mnogo složeniji vid poljoprivredne proizvodnje. Uz to, ekološka poljoprivreda se ne zasniva na odbacivanju i negiranju pozitivnih dostignuća savremene (klasične) poljoprivrede, već u iznalaženju „ekoloških“ i drugih rešenja tamo gde je to potrebno.
Da bi običan čovek shvatio pojam „ekološke poljoprivrede“ potrebno je izvesno znanje o klasičnoj (konvencionalnoj-modernoj) poljoprivredi, čiji je nagli razvoj, nažalost imao i svoju, manje poznatu, tamnu stranu, dugo prikrivanu i zanemarivanu, ali kojoj se danas pridaje velika pažnja. Danas se pouzdano može reći da je ovakav način poljoprivredne proizvodnje doveo do mnogih negativnih posledica, kao što su: smanjenje humusa, gubitak plodnosti zemljišta, pojačana erozija, zagađenje okoline pesticidima, zagađenje podzemnih voda nitratima i fosfatima, prekomerna proizvodnja (u najrazvijenijim zemljama) i slično.
Ekološka poljoprivreda u našoj zemlji još uvek je na niskom stupnju. Ima je uglavnom na malim posedima. Da bi se poljoprivredni proizvođači upustili u ovakav vid proizvodnje, potrebno je razjasniti neke nejasnoće u vezi sa terminima i nazivima kojima se označava ovakva vrsta proizvodnje, a koji su kod nas najčešće u upotrebi.
Organska poljoprivreda
Izraz „organska“ znači da je reč o poljoprivrednoj proizvodnji u kojoj se, umesto neorganskih materija (mineralna đubriva i pesticidi), upotrebljavaju materije iz žive prirode – organsko stajsko đubrivo, biljni ekstrakti i dr. Pošto se u organskoj poljoprivredi za đubrenje ponekad upotrebljavaju mineralne materije (dolomit, gnajs i sl.), ovaj izraz, posebno kad je u pitanju đubrenje, nije sasvim ispravan. Međutim, terminom „organska poljoprivreda“ nastoji se do maksimuma naglasiti da je to poljoprivreda koja uvažava živa bića, te stoga u proizvodnji radije koriste žive – organske, nego nežive – neorganske materije.
Biološka poljoprivreda
Reč „biološka“ označava vezu sa živim organizmima (biljkama, životinjama, mikroorganizmima). Pošto ne postoji poljoprivreda koja proizvodi nežive materije, šire posmatrano, za svu poljoprivrednu proizvodnju moglo bi se reći da je „biološka“. Međutim, ovde se izrazom „biološka“ želi ukazati na značenje i važnost očuvanja živih organizama u prirodi i aktivaciju bioloških procesa. Stoga, biološka poljoprivreda jeste tip poljoprivredne proizvodnje u kojoj se u najvećoj mogućoj meri nastoje aktivirati biološki procesi (fiksacija atmosferskog azota, rad mikroorganizama itd.).
Alternativna poljoprivreda
Ovaj termin nije sasvim prikladan, jer reč alternativa doslovno znači drugi način. Tako je pod „alternativnom poljoprivredom“ moguće smatrati i hidroponsku proizvodnju, u kojoj se umesto zemljišta upotrebljavaju sintetički supstrati i voda s otopljenim mineralima, ili nešto slično, a što ne mora imati ništa zajedničko sa biološkom ili organskom (živom) poljoprivredom.
Prirodna (naturalna) poljoprivreda
Ovaj termin potiče iz Japana gde jedan broj poljoprivrednika smatra da je osnov poljoprivrede – saradnja sa prirodom. Oni smatraju da čovek nema prava da se meša u prirodne procese, pa shodno tome, puštaju svoja polja da ih obrađuje i đubri priroda, što u praksi znači da čovek nema nikakvu ulogu u proizvodnji (samo je posmatrač). Međutim, postoje i oni koji ovaj termin donekle opravdavaju činjenicama. Termin „prirodna“ upotrebljava se iz razloga što se pod „neprirodnim“ smatra primena svega što narušava ekološku ravnotežu i upotreba supstanci kojih nema u prirodi i čiju dalju sudbinu neje moguće kontrolisati.
Održiva poljoprivreda
Reč je o održavanju približno jednake plodnosti, strukture zemljišta, sadržaja humusa u zemljištu itd. u što dužem periodu. Ukratko, održiva poljoprivredna proizvodnja jeste proizvodnja pri kojoj koristi koje se proizvodnjom ostvaruju danas, ne idu na uštrb generacija koje dolaze. To znači, ono što se iznese biljem, zemlji treba nadoknaditi. Slogan održive poljoprivrede glasi: „Zemljište i ostala bogatstva prirode nismo samo nasledili od naši predaka, već istovremeno posudili od naših potomaka“. Često se ovim terminom podudara termin „poljoprivreda sa minimalnim ulaganjima“, odnosno, poljoprivredna proizvodnja u kojoj je smanjena upotreba agrohemikalija ali ne i izostavljena. Iz tog razloga, sa ovim terminom treba biti veoma obazriv.
Postoji još nekoliko termina koji se ređe upotrebljavaju ali ipak egzistiraju, uglavnom na lokalnom nivou, kao što su: ekološki prihvatljiva poljoprivredna proizvodnja, poljoprivreda bez hemikalija, agroekologija, tradicionalna poljoprivreda i slično.
Izvor: „Organska proizvodnja hrane na malom posedu - Bašta za zdravlje“ posebno izdanje revije „Moć prirode“
