Sve više se govori o tome da se u Srbiji u toku leta planira donošenje izmena i dopuna Zakona o genetski modofikovanim organizmima (GMO). Prethodni zakon, iz prošle godine, izričito je zabranjivao gajenje i prodaju genetski modifikovane (GM) hrane u našoj zemlji. GM hrana nosi u sebi mnoge rizike, a kako tvrdi prof. dr Miladin Ševarlić, šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, opasnost nije samo zdravstvene prirode, već i ekonomsko-političke. Politički su i razlozi za izmenu zakona, jer ne postoji ni jedno zdravorazumsko obrazloženje zašto bi naša zemlja, sa poljoprivrednim kapacitetima koje ima, svoje građane izlagala opasnostima gajenja GMO.
Nažalost, čini se da naša “uspavana” javnost malo zna koliko su zapravo GMO štetni. Mnogi ih izjednačavaju sa biljkama prskanim pesticidima ili ih ne razlikuju od hibrida. Naravno, hrana tretirana pesticidima, koju već uveliko konzumiramo, izuzetno je štetna. Hibridne sorte, recimo kukuruza, dobijene su laboratorijskim ukrštanjem dve sorte jedne iste biljke, u cilju dobijanja treće, rodnije i otpornije na štetočine. Ali u oba slučaja, bez obzira da li jedemo prskani ili hibridno dobijeni kukuruz, mi i dalje u svoj organizam unosimo biljku kukuruz. Kod GM hrane to nije slučaj - na primer, može nam izgledati da uživamo u sočnom kuvanom kukuruzu, a da taj “stvor”, koji nam se topi pod nepcima, zapravo predstavlja Frankeštajn-biće, dobijeno mešanjem gena kukuruza i, pripremite se sad dobro - pacova!
Ovo nije fantazija iz SF horor-filma, već stvarnost koja nas čeka, ukoliko dozvolimo gajenje GMO. “Poseban problem je pitanje međusobnog kombinovanja gena biljaka i životinja, što se već radilo. Na taj način dobijeni organizmi nisu više ni biljke ni životinje. Vegetarijanci bi u tom slučaju mogli biti u zabludi da jedu biljnu hranu, dok bi ona u sebi zapravo imala i životinjske gene”, upozorava profesor Ševarlić. I nisu u opasnosti samo vegetarijanci, kaže profesor Ševarlić. “Na ovaj način se menja genetska struktura organizama: biljnih, životinjskih i eventualno - ljudskih. Mi ne znamo kako će se te promene manifestovati u narednim generacijama”.
Nažalost, naučne studije koje pokazuju štetnost GM hrane se ne sprovode dovoljno često, ili se negativni rezultati tih istraživanja kriju od šire naučne i stručne javnosti i potrošača. Ipak, poneka vest uspe da izađe na videlo dana, poput istraživanja iz 2009. godine, koju je sproveo prof. Gilles-Eric Seralinij, molekularni biolog sa Univerziteta u Caenu. Ovo istraživanje je pokazalo da su laboratorijski miševi, nakon konuzmiranja GM sorti kukuruza, koji se već uveliko proizvodi u nekim zemljama, dobili teška oštećenja jetre i bubrega, kao i zabrinjavajuće probleme sa srcem, nadbubrežnim žlezdama, slezinom... U jednom istraživanju austrijskih naučnika iz 2008, utvrđeno je da je GM kukuruz izazvao ozbiljan stepen neplodnosti kod laboratorijskih miševa. Pitate se verovatno, zašto onda, imajući u vidu sve katastrofalne posledice GM hrane, planiraju da nam serviraju ovako gorak obrok? Zar nemamo dovoljno bolesnih ljudi? Zar nam natalitet nije već dovoljno nizak, pa nam treba još i GM hrana koja oštećuje polne žlezde? Ko to vrši pritiske na nas, da pristanemo na gajenje GMO - i zašto?
Upravo ovde dolazimo do one, i pored svih zdravstvenih opasnosti GM hrane, ipak najmračnije strane genetskog inžinjeringa. Velike multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom GM semena, poput američkog magnata “Monsanto”-a (koji drži oko 90 posto svetske proizvodnje GM semena), nameravaju da ostvare potpun monopol u svetskoj poljoprivredi, tvrdi profesor Ševarlić. “Stvaranje monopola od strane proizvođača GM materijala ostvaruje se tako što se sve češće u GM seme ubacuje takozvani “gen terminator” koji uništava klicu za naredni ciklus proizvodnje. To znači da isključivo seme koje kupite može da proklija, dok je seme koje dobijete od odgajene biljke jalovo i ne može da proklija, zbog ubačenog samoubilačkog gena. Na ovaj način, stalno ste zavisni od dobavljača. Pa čak i kad imate novac da kupite svake godine novo seme, postavlja se pitanje šta će se desiti onda, kada iz raznih razloga, na primer političkih ili ekonomskih sankcija, dobavljač stopira isporuku? Šta ćemo onda raditi? Ostaćemo bez hrane i moraćemo da izvršavamo sve što se od nas traži!”, upozorava profesor Ševarlić. Izgleda kao mračna orvelovska vizija? Nažalost, to je ono što se sprema ovog leta, dok su mnogi na letovanju, nesvesni kako za to vreme multinacionalne kompanije i jedan broj naših korumpiranih političara, upravo kroje sudbinu nas, naše dece i svih narednih generacija.
Ali čekajte, pitate se s pravom - znajući sve ovo, kako onda nekog uopšte ubede da poseje GM seme na svoju zemlju? Jednostavno - kompanije koje proizvode GM seme uvek daju lažna obećanja o navodnim bogatim prinosima i sigurnoj velikoj zaradi. Primer je Indija, u kojoj su se 2008. godine još pompezno najavljivalo kako će ekspanzija proizvodnje GMO rešiti tamošnji problem gladi, pa čak i zagađenja okoline, korišćenjem biogoriva dobijenog od GM šećerne trske. Najveća obećanja dobijali su indijski proizvođači pamuka, koji su posejali GM seme kompanije “Monsanto”. Njihov GM pamuk trebalo je da pokaže izuzetnu rezistentnost na štetočine i tako smanji potrebu za zaprašivanjem, a time i troškove proizvodnje. Vest koja je obišla svet u proleće ove godine pokazala je upravo suprotan rezultat, a čak je i sama kompanija “Monsanto” javno priznala da je crv, koji inače napada useve pamuka, postao otporan na gen bakterije Bacillus thuringiensis, koji je ubačen u jednu od vrsta njihovog GM pamuka i koji je trebalo da ovog štetočinu drži podalje od useva. Da sve bude još gore, pored pomenutog crva, pojavile su se i brojne nove, do tada nepoznate štetočine. Zabrinjavajuće je da isti gen ubačen i u GM patlidžan, prvu i trenutno najviše gajenu GM hranu u Indiji. Kao izlaz iz problema, “Monsanto” je najavio izbacivanje novih generacija GM semena, a i preporučio obilniju upotrebu njihovih specifičnih pesticida - što je u suprotnosti sa onim što je isticano kao jedna od prednosti GM useva, a to je otpornost na štetočine, uz smanjenu upotrebu pesticida. Istina je naravno, drugačija. Naime, uz GM seme se obavezno koriste tkzv. totalni herbicidi, koji uništavaju sve biljke, izuzev GM useva, koji u sebi imaju gen koji ih čini otpornim na ove jake hemikalije. Pretpostavljate već kakav bi efekat u našem organizmu mogao imati tako jak otrov, koji bi unosili konzumiranjem GM hrane.
Ako se GM semena već pokazuju kao neefikasna, odakle onda ideja da bi GM usevi mogli spasiti svet od gladi i siromaštva, pitate se? Ova trvdnja je naime jedan od “najjačih” aduta onih koji opravdavaju gajenje GMO. “To su izmislile globalne grupe lobista koje rade u korist multinacionalnih kompanija. Tako se govorilo i 60-ih godina prošlog veka kada je inaugurisan koncept “zelene revolucije” i kada je Zemlja imala 3 milijarde stanovnika, a svaki 38. bio gladan. Zelena revolucija, koja je podrazumevala upotrebu mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu biljaka, hormona rasta u stočarstvu, kao i aditive i konzervisanje hrane u prehrambenoj industriji, trebalo da je navodno da reši glad i u tome nije uspela! Danas imamo 6 milijardi stanovnika, od kojih je svaki 8. gladan! Pošto je prvi koncept propao, sada se nudi novi koncept za navodno elimisanje gladi, a to je proizvodnja GMO. Iza svega se zapravo krije samo obezbeđivanje tržišta, kao i porobljenosti celokupne planete od strane multinacionalnih kompanija, kao što je Monsanto”, kaže profesor Ševarlić.
Imajući sve ovo u vidu, ne dozvolite da vas obmanjuju kako je promena našeg Zakona o GMO zapravo samo deo “usklađvanja” sa zakonima EU. “Evropska regulativa omogućava pojedinim zemljama da zabrane proizvodnju i prodaju GMO na njihovoj teritoriji. Srbija nema nijedan razlog da se opredeli za GM hranu. Imamo dovoljno resursa da proizvodimo prirodnu hranu za sebe, kao i za izvoz. Potrošači u EU preferiraju organske proizvode i zato je za nas organska proizvodnja povoljnija od okretanja ka GM kulturama - zdravstveno, eknomski, ekološki i u svakom drugom pogledu. Evropa pred nas ne stavlja nikakvu obavezu da usvojimo zakon koji bi dozvolio GMO u našoj zemlji. S druge strane, u javnosti nezvanično kruži vest da su SAD uslovile Srbiju da promeni zakon i dozvoli gajenje GMO, ako želimo da SAD da saglasnost za naš pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji”, kaže profesor Ševarlić.
Ostanite informisani i ne dozvolite da o vašoj sudbini odlučuju ljudi kojima je profit važniji od zdravlja i budućnosti planete. Kao primer treba da nam posluži Bugarska, član EU, čiji je parlament u martu ove godine pooštrio zakon kojim je zabranjeno gajenje GM useva. Pre ovog pooštravanja i njihova vlada je, kao naša sada, očigledno pod spoljnim pritiscima, najavila mogućnost dozvole gajenja GM useva. Ali, od planova se na kraju odustalo, zbog aktivnog protivljenja zabrinutih građana, poljoprivrednika i nevladinih organizacija. Oni su mesecima protestovali, pisali peticije i vršili pritiske na vlast - što je na kraju urodilo plodom. Da li će tako biti i u našoj zemlji, zavisi samo od nas građana, od toga hoćemo li biti budni i reagovati, ili ćemo se više zanimati za to gde ćemo na letovanje. Kako se nezvanično govori, izmene našeg Zakona o GMO planirane su upravo za letnji period - kada su naši ionako letargični građani, malo zainteresovani za bilo šta osim mora i plaže.
Autor: Nikola Pešić
Izvor:pesicnikola.blogspot.com