ENGLISH
Na obroncima Kosmaja supružnici Zorana i Miodrag Radivojević uzgajaju organsku hranu. Pre osam godina biznis započeli na porodičnom imanju.
Između Lipovačke šume i obronaka Kosmaja u Barajevu, gde pogled puca na Bukulju sa desne strane i Avalu sa leve, i gde se ukršta ruža vetrova, na osam hektara plodne zemlje je farma porodice Radivojević. Sa njihove farme “Laf” je samo tokom protekle godine na trpeze ljubitelja organske hrane “servirano” 25 tona povrća, pet tona voća i 20 tona žitarica.
- Čista priroda, bez hemije i pesticida - govori gazdarica imanja Zorana Gajić, pokazujući nepregledne zasejane njive i staklenike u kojima uzgajaju - zdravlje!
Zorana, magistar političkih nauka, uključena je u državne razvojne programe, a u svet “organike” zakoračila je, kaže, na nagovor supruga Miodraga Radivojevića, penzionisanog mašinskog inženjera.
- Alergična sam na pesticide - govori. - Mnogo toga nisam smela da jedem. Maštala sam da zagrizem jagode. Njima se na našoj farmi najviše obradujem.
Farmu su pre osam godina podigli na Miodragovom porodičnom imanju. Uložili su oko 50.000 evra i u ekološkom okruženju uzgajaju razne biljne kulture - povrće, voće i grožđe, začinsko i lekovito bilje, žitarice. Gaje i koke nosilje, (ne seku im kljun), piliće, ovce i pčele.
I svoju decu, a imaju ih zajedno šestoro, Zorana i Miodrag uče da se zdravo hrane. Svesni su da se u Srbiji o organskoj hrani malo zna.
- Ljudi obično misle da se radi o tradicionalno uzgajanom voću ili povrću iz “neprskane bašte” - kaže Zorana.
- Organska proizvodnja je kontrolisana i sertifikovana i mnogo je više od “neprskanog”. To je kompletan lanac ishrane, koji obuhvata kontrolu kvaliteta zemljišta, vazduha, vode, semena, dobrobiti životinja, načina uzgajanja povrća, žitarica, voća, o integrisanom i dokumentovanom sistemu proizvodnje hrane. Zasad, u Srbiji takvu hranu proizvode, prepoznaju i jedu uglavnom “posvećenici”.
Povrće i voće pakuju u papirne kese, jaja u kartonske kutije, zimnicu u staklene tegle. Koriste se prirodni i ekološki materijali. Važno je i to da se organska hrana ne meša sa konvencionalnom da se ne bi zagadila hemijom, kojom je konvencionalna hrana tretirana.
Dok smo obilazili hektare posejane organskim semenom, kontrolor Goran Pivnički ocenjivao je kvalitet svakog proizvoda. Svi su, kaže, zaslužili novi sertifikat i zakonom propisan znak.
- U redovnim kontrolama utvrđujemo da li je proizvodnja u skladu sa propisima - kaže Pivnički.
- Tek kada se uverimo u ispravnost, izdaju se sertifikati da su određeni proizvodi organski, te se onda ti proizvodi u prometu mogu obeležiti i nacionalnim znakom na kome piše “Organski proizvod”.
Sve što su zaradili, Radivojevići su, kažu, uložili u farmu.
- Mnogo toga smo se odrekli, ali verujemo da će nam se ljubav i novac višestruko vratiti. Posao nije lak, traži mnogo pažnje i odricanja i kad upeče vrelina, i po mećavi, i kada sneg obeli. Pristojno živimo, uvereni da ulažemo u budućnost naše dece.
Proizvodnja organske hrane kod nas je od tri do pet puta skuplja nego “obična”. Kilogram graška košta 500 dinara, rukole 2.000, vezica rotkvica je 80, jaje je 35, a kilogram piletine 600 dinara.
- Želja nam je da što više ljudi može da jede našu hranu, ali je za mnoge u Srbiji ona luksuz - kaže Zorana.
- Najčešće se kupuje za decu. Bake kupe po komad šargarepe ili dva jajeta za unuke. Kupuje se i za bolesne.
Autor: V. Talović
Izvor: Novosti.rs
