Sezona mladih krompirića je pred nama, pa je zato pravo vreme da kažemo nešto o povrću koje je nepravedno, iz neznanja, ili zbog raznih trendova u ishrani, često optuživano da goji i nije zdravo.
Krompir(ići) pržen(i) u suncokretovom ulju ili čips pržen u margarinu sa dodatim pojačivačem ukusa (MSG), svakako nisu zdrava i dijetalna hrana. Ali ne treba optuživati krompir zato što najčešće ne znamo pravilno da ga pripremamo!
Ako pogledamo sastav krompira, shvatićemo da je reč o jednoj od najzdravijih vrsta povrća! Čak i više od toga: ako bi, hipotetički, trebalo da odaberemo samo jednu namirnicu, koja bi sačinjavala 100% naše ishrane, krompir bi bio možda najbolji izbor. Malo je poznato da krompir sadrži veoma iskoristljiv i kvalitetan kompletan protein (za razliku od žitarica i mahunarki). U krompiru ima i dosta minerala, koji mogu biti lepo upotrebljeni, jer u njemu nema fitinske kiseline, koja ometa apsorpciju minerala, opet - kao u slučaju žitarica i mahunarki. Bogat je magnezijumom, bakrom i kalijumom, važnim za zdravlje srca. O krompiru se retko razmišlja kao o izvoru vitamina C, pa se stoga mnogi iznenade kada čuju da samo 100 g pečenog krompira (bez ljuske) zadovoljava čak 20% dnevne potrebe za vitaminom C! Jedan prosečan limun zadovoljava, poređenja radi, oko 50 %. Krompir ima u sebi zanemarljivo masnoće, pa samim tim i omega-6 masnoća, što ga svrstava u namirnice koje ne remete delikatan, za zdravlje važan odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u ishrani. Naravno, ovo važi samo ako krompir ne pržite u suncokretovom i drugim uljima, koja su bogata omega-6 masnim kiselinama i podložna pretvaranju u trans-masti pri visokim temperaturama. Generalno, prženje je najbolje da izbegavate u potpunosti, ili da pržite na kokosovom ulju ili po starinski: na svinjskoj masti. Ako krompir samo blago dinstate, u obzir dolazi i delikatnije maslinovo ulje. Najbolji i najjednostavniji način pripreme je ipak pečenje krompira u rerni, bez masnoće. Krompir pecite sa ljuskom, ali ljuska, suprotno uvreženom mišljenju, nije preterano zdrava. Krompir sadrži značajne količine glikoalkaloida, toksina koji u većim dozama mogu biti čak i letalni. Na svu sreću, najveći deo ovog toksina je u ljusci. Ali, čak i ako pojedete ljusku, pod uslovom da to nije u velikim količinama i svaki dan, nema preteranog razloga da brinete zbog ovog toksina. Skoro sve biljke koje jedemo imaju poneki toksin u sebi i kao kod svakog otrova, važna je doza.
Krompir je često optuživan kao nezdrav jer spada u skrobom bogate namirnice, a skrob je navodno nezdrav, kako tvrde zagovornici presne biljne (raw vegan) i striktne paleo-ishrane (paleo-diet). Kao objašnjenje se navodi netačna tvrdnja da ljudi ne mogu da svare skrob i da on zato predstavlja problem. Međutim, istina je da su ljudi, tokom evolucije, razvili sposobnost uspešnog varenja sroba iz krtola i korenja, za razliku od drugih čovekolikih majmuna. Istina, neke naučne studije (Perry et al), pokazale su da postoje varijacije u količini amilaze, enzima koji vari skrob, u raznim populacijama ljudi, i da je ona veća kod onih koji tradicionalno jedu više skroba. Ipak, generalno gledano, ljudi imaju šest do osam puta više amilaze u odnosu na najbliže evolutivne pretke, šimpanze. Veoma je značajno, kao i kod svih namirnica bogatih ugljenim hidratima, da krompir temeljno sažvaćete i zadržite par sekundi duže u ustima, čak i ako je reč o pireu, jer će samo tako amilaza iz pljuvačke moći da svari skrob.
Neki naučnici, poput Ričarda Vrangama sa Univerziteta Harvard, tvrde kako je konzumiranje kuvanih divljih krtola, sličnih krompiru, tokom evolucije čoveku donelo višak kalorija, koje su bile iskorišćene za vanredan razvoj mozga i inteligencije naše vrste.
Danas nas krompir, nažalost, neće učiniti “pametnijim”, ali i dalje predstavlja pametan izbor!
Autor: Nikola Pešić
Izvori: pesicnikola.blogspot.com
Izvori: pesicnikola.blogspot.com