Plodored je poseban sistem biljne proizvodnje koga mnogi smatraju temeljom organske proizvodnje. Prema mnogim istraživanjima u svetu došlo se do zaključka da se pravilnim plodoredom može rešiti oko 70 % problema bolesti i štetočina u ratarstvu.

Plodored je sistem prostorne i vremenske smene useva, što omogućava raznolikost vrsta u proizvodnji i uloga mu je višestruka:

- održava i poboljšava plodnost i strukturu zemljišta
- podstiče pokretanja hraniva iz nižih slojeva
- reguliše bolesti, štetočine i korove
- dovodi do smanjenja gubitka hraniva ispiranjem
- sprečava pojavu erozije
- podstiče mikrobiološke procese.

Prisustvo više vrsta doprinosi boljem iskorišćavanju najvažnijih resursa (vode, hraniva, svetlosti i sl.). Gajenjem iste kulture na istoj parceli više godina uzastopno dolazi do premorenosti zemljišta, a posledica toga je opadanje prinosa i širenje bolesti, korova i štetočina. Naročito je opasno ponovljeno gajenje useva koji previše iscrpljuju zemljište, odnosno troše velike količine hranljivih materija a uz to i kvare njegovu strukturu.

Jedna od takvih vrsta je kukuruz, i ako je on tolerantan na ponovljeno gajenje. Od tolerantnih ratarskih vrsta važno je pomenuti još soju, raž, biljke za zelenišno đubrenje i krompir. Vrste koje uopšte ne podnose monokulturu su suncokret, crvena detelina, šećerna i stočna repa, ovas, pšenica, jari ječam.

Osim prethodnog, premorenost zemljišta mogu izazvati i različite izlučevine korena biljaka, koje pored pozitivnog uticaja na useve mogu imati i negativan uticaj. Dok se u konvencionalnoj proizvodnji zadovoljavajući rezultati mogu postići četvoropoljnim plodoredima, kod organske proizvodnje treba primenjivati višepoljne plodorede (šesto, osmo i desetopoljne), odnosno uključiti useve sa različitom namenom. Plodoredi preko deset godina su obično komplikovani i nepregledni i uglavnom se ne koriste.

Na većini gazdinstava mogućnosti povećanja frekvencije useva su ograničene zbog razlike u osobinama zemljišta. Uglavnom je potrebno voditi računa da se ispoštuju neka osnovna pravila u pogledu plodoreda:

- smenjivati useve koje imaju dubok koren sa usevima plićeg korenovog sistema;

- smenjivati azotofiksatore (leguminoze) koje vezuju atmosferski azot sa vrstama koje nemaju tu osobinu, a uz to ga i mnogo troše;

- kulture koje sporije niču i osetljive su u početku na korove (soja, šećerna repa) sejati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (lucerka, travno-detelinske smeše, vrste za zelenišno đubrenje i dr.);

- biljke gušćeg sklopa sa razvijenijim nadzemnim delom kombinovati sa biljkama ređeg sklopa;

- izbegavati setvu/sadnju prijemčivih useva na mestima na kojima postoji opasnost od određenih bolesti;

- smenjivati lisnate i korenaste vrste;

- gajiti različite sorte iste vrste kako bi se postigla bolja kontrola korova i sl.

Važnu, možda i najvažniju ulogu u plodoredu imaju travno - detelinske smeše, lucerka i ostale mahunarke jer su odlični predusevi većini ratarskih biljaka. Međutim, ukoliko se ove vrste pojavljuju previše često može doći do pojave bolesti mahunarki. Iza njih naročito dobro uspevaju krompir, ozima pšenica koje su lošiji predusevi jer ostavljaju zemljište u slabijem stanju, sa slabijom strukturom.

Krompir kao predusev, ima i dve pozitivne strane: prvo, ostavlja zemljište čisto od korova a drugo on se redovno đubri, pa deo hraniva koji se još nije mineralizovao iskoristiće naredni usev. Vrednost jarog ječma kao preduseva je mala, jer ima kratku stabljiku kojom ne pokriva zemljište u određenoj meri i tako ne utiče na redukciju korova. Raž i biljke za zelenišno đubrenje (repica, gorušica) su u ovom pogledu dosta cenjenije.

Nakon žetve strnih žita zemljište ostaje golo, podložno eroziji, gubitku vode i ispiranju hraniva. Da bi se to onemogućilo, u organskoj proizvodnji se praktikuje podsejavanje žita leguminozama, travno - detelinskim smešama ili vrstama za zelenišno đubrenje (gorušica) u proleće. Na manjim površinama podsejavanje se obavlja ručno (setvom omaške), a na većim rasturačima đubriva i preciznim sejalicama. Ako je podsejavanje ručno, za preporuku je drljanje lakom drljačom posle setve, kako bi se seme unelo u zemljište čime se omogućava lakše nicanje. Podsejavanje ječma obaviti kasnije, posle bokorenja, jer postoji mogućnost da podusev nadraste i uguši ječam.

Plodored je najlakše organizovati na mešovitim gazdinstvima koja se bave i biljnom i stočarskom proizvodnjom. Međutim, na specijalizovanim gazdinstvima, posebno biljnim, to je dosta teže. Takođe je teško organizovati plodored na gazdinstvima čije parcele su nejednake veličine i dosta udaljene jedna od druge.

Autor: Suzana Rašić

Izvor: Zdrava Srbija