Da li znate da kako da trčite 3% brže bez treninga? Kako da poboljšate fokus i memoriju? Kako da održite dobro zdravlje i sprečite razvoj bolesti? Vrlo jednostavno – ubacite neke namirnice sa našeg podneblja u ishranu.

CVEKLA – trčite brže

Ukoliko 2.5 sata pre treninga pojedete 500 grama cvekle trčaćete 3% brže. Rekreativcima 3% možda ne zvuči mnogo, ali iskusniji igrači znaju koliko je 3%. To znači da ako tipično pretrčite 5km za 25 minuta, posle cvekle ćete stići na cilj za otprilike 45 sekundi manje!

Ovo nije nikakva magija – ovo je čista nauka. Više studija je potvrdilo da cvekla ili sok od cvekle povećavaju izdržljivost tokom vežbanja. Cvekla prirodno sadrži puno nitrata, koji se u organizmu prvo konvertuju u nitrite, te dalje redukuju u azot monoksid (NO). NO povećava dotok krvi do mišića, što znači da će mitohondrije lakše proizvoditi više energije (ATP). NO takođe reguliše krvni pritisak i mišićne kontrakcije u toku vežbanja.

ŠUMSKO VOĆE – učite brže

Jedna šaka borovnica dnevno može unaprediti kratkotrajnu memoriju i kordinaciju pokreta. Pacovi kojima je dat ekstrakt borovnice učili su brže i imali 40% bolju koordinaciju pokreta od kontrolne grupe.

Jagode smanjuju holesterol. Pored jagoda i borovnica, i ostalo šumsko voće poput kupina i ribizli sadrži značajne količine vlakana i vitamina C koji poboljšava imunitet i štiti od prevremenog starenja. Takođe, svo šumsko voće ima pozitivan uticaj na prevenciju kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma.

BUNDEVA – prevencija kancera

Pored toga što je ukusna, ovo je stvarno neverovatna namirnica. Ako dnevno pojedete samo 100g bundeve obezbedili ste preporučenu dnevnu dozu vitamina A.  Vitamin A je neophodan za normalan razvoj vida, za razvoj kostiju, nervnog sistema. Vitamin A štiti ćelije kože i sluzokože i čini ih otpornim na oštećenja i na taj način jača imuni sistem. Posebno je neophodan deci jer omogućava normalan rast i razvoj.

National Cancer Institute preporučuje bundevu u prevenciji raka. Bundeva ima dosta biljnih vlakana koja pozitivno utiču na smanjenje LDL holesterola. A samo šaka semenki bundeve dnevno obezbeđuje dnevne potrebe za cinkom, mineralom neophodnim za normalno funkcionisanje centralnog nervni sistema.

JOGURT – smršajte i zadržite mišiće

Jedna studija je pokazala da su muškarci koji su uzimali jogurt izgubili 61% više telesnih masti I 81% više abdominalne masti uz održanje više mišićne mase od kontrolne grupe koja nije uzimala jogurt. I jogurt i mleko sadrže značajne količine kalcijuma i proteina, ali za razliku od mleka, jogurt sadrži i probiotske bakterije koje pomažu varenje i imunitet.

Više studija je potvrdilo pozitivan uticaj jogurta na imunitet,  a po jednoj studiji konzumiranje jogurta smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 za čak 28%.

ORAH – živite duže

Studija u kojoj je obuhvaćeno oko 120 000 ljudi pokazala je da ljudi koji jedu orašaste plodove duže žive. Ljudi koji jedu orašaste plodove imaju 29% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 11% manji rizik od kancera. Pritom imaju i manju telesnu težinu.

Istraživači nisu imali objašnjenje za ovakve rezultate, ali je pretpostavka da je to zbog nezasićenih masnih kiselina i minerala koji orašasti plodovi sadrže.

Poenta

Sama reč superhrana je marketinška kovanica kojom se služe trgovci da prodaju neku egzotičnu hranu poput algi i semenki, uralskih gloginja, kavkaskih borovnica, himalajskih godži bobica itd. Istina je da superhrana ili ne postoji ili je svaka hrana superhrana. Na primer, ne postoji nijedan nutrijent u morskim algama kojeg nema u spanaću. Takođe, ne postoji ništa specijalno u kinoi čega nema u običnom ovsu. O godžiju i ostalim bobicama sam već pisala.

Ono što definitivno postoji je superishrana – ishrana koja podrazumeva raznovrsnu trpezu. Gorenavedene namirnice samo ilustruju kako bilo koja, svakodnevno dostupna, hrana može da bude super. Možda nije moderno, ali stava sam da je najviše super ona hrana koja već postoji na našim podnebljima i koja nam je uvek dostupna.

Izvor: Šta jedemo