ENGLISH
Proizvođači tradicionalne hrane u našoj zemlji i dalje teško plasiraju svoju robu na tržište. Problem nelojalna konkurencija i jeftina, ne tako kvalitetna hrana. Loša naplata.
Proizvođačima domaće prirodne hrane pristup na tržište znatno je otežan. Na plasman robe u velikim trgovinskim lancima ne mogu da računaju zbog nedovoljno kapaciteta, a visoka cena proizvoda dodatno im sužava prostor za prodaju. Međutim, kako sami kažu, kupaca za njihovu visokokvalitetnu robu ima, ali im nelojalna konkurencija pravi probleme.
Preduzeća koje se bave proizvodnjom tradicionalne hrane u Srbiji uglavnom su male porodične firme. S obzirom na to da se radi o namirnicama koje su apsolutno prirodne i visokokvalitetne, njihova proizvodnja je mala. Tako oni nemaju dovoljnu količinu robe koju bi plasirali u velike trgovinske lance, već je prodaju uglavnom u specijalizovanim radnjama zdrave hrane.
- Proizvodnja tradicionalne, prirodne hrane, znatno je skuplja od industrijske, pa pošto insistiramo na kvalitetu, nemamo mogućnosti da pravimo veliku količinu robe koju traže velike trgovine - priča vlasnik preduzeća „Vineks servis“, iz Novog Sada, koje proizvodi kozje sireve. - Osim toga, sistem naplate u velikim sistemima nam nikako ne odgovara, jer sa odloženim plaćanjem robe od 90 dana mi ne možemo uspešno da poslujemo. Verujemo da bi sa našim proizvodima mogli da se probijemo na inostrano tržište, međutim, i za to je potrebna određena količina, a imamo i poteškoća u dobijanju dozvola.
Preduzeće „Šljivko“ već godinama se bavi proizvodnjom i prodajom zdrave hrane - i to matičnim sokovima bez konzervansa, aditiva i dodatka vode, kao i suvog voća i čajeva. Sem snabdevanja domaćih prodavnica zdrave hrane, ova porodična firma, iz mesta Donja Šatornja kod Topole, izvozi svoje proizvode u Australiju, Norvešku, Crnu Goru i Rusiju.
- Uprkos krizi, potrošači sve više kupuju prirodne namirnice, iako su to skuplji proizvodi - kaže Miloš Prokić, vlasnik „Šljivka“. - Međutim, velike probleme nam pravi nelojalna konkurencija, koja pod oznakom „sto odsto prirodno“ prodaje proizvode koji su ili razvodnjeni, ili sadrže aditive i konzervanse. Pošto kupci nisu dovoljno upoznati, logično je da biraju proizvod koji ima nižu cenu. Tako su, osim, nas i oni na gubitku.
Ipak, kada je izvoz u pitanju, tu prevare nema, jer se u Evropskoj uniji, na primer, tačno zna šta se može označiti kao prirodna namirnica. Domaća kontrolna organizacija „Organik kontrol sistem“, iz Subotice zvanično je jedina, koja je od Evropske komisije dobila dozvolu za sertifikaciju organskih proizvoda za izvoz na tržište EU. Metodologija rada ove organizacije u potpunosti je usklađena sa propisima EU.
PROIZVODNjA ORGANSKE HRANE U VALjEVSKOM KRAJU
Valjevo - U okviru prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine, počela je proizvodnja organske hrane. Projekat će biti realizovan u istočnoj BiH i zapadnoj Srbiji, dok će centar u valjevskom kraju biti oko brane, buduće regionalne hidroakumulacije Stubo - Rovni.
Organska proizvodnja u ove dve regije ubraja se među samo 16 projekata, od ukupno 140, kojima je Evropska unija odobrila sredstva. Vrednost projekta, sa srpske strane, premašuje 18 miliona dinara, od čega je učešće 15 odsto.
- U pitanju je razvojni i održiv projekat, bez obzira na to što se organskom proizvodnjom u Kolubarskom okrugu trenutno bavi samo sedam poljoprivrednika - kaže Saša Radosavljević, direktor Direkcije za poljoprivredu i robne rezerve grada Valjeva. - Nedavno su nas kontaktirali domaćini koji se intenzivno bave voćarstvom i povrtarstvom iz Valjeva i Uba, koji su veoma zainteresovani za organsku proizvodnju. Proizvođač iz okoline Uba, na primer, namerava da na dvadesetak hektara zasadi organsko povrće, drugi već gaji takvo voće na dvanaestak hektara. Bračni par iz Valjeva nekoliko godina prodaje organski med.
Radosavljević najavljuje veliko interesovanje poljoprivrednika valjevskog kraja za organsku proizvodnju, te da u dogledno vreme voće i povrće sa takvom etiketom bude plasirano i na strana tržišta.
Menadžer projekta, Andra Savčić, naglašava da je sertifikacija jedan od najvećih dobitaka, koje će imati proizvođači uključeni u ovu proizvodnju.
- Samo sertifikovani proizvođači mogu da svoje proizvode plasiraju na tržište kao organske - kaže Savčić.
Autor: B. Puzović
Izvor: Novosti
