Dobrim izborom namirnica može da se smanji rizik od kolorektalnog karcinoma
Način ishrane direktno može da smanji rizik obolevanja od raka debelog creva ili neke druge bolesti vezane za probavni sistem. Navike u ishrani na ovim prostorima, koje podrazumevaju mnogo pržene hrane, bogate životinjskim mastima, malo voća i svežeg povrća, ne pogoduju zdravlju digestivnog trakta, i povećavaju rizik od kolorektalnog karcinoma.
Dok je u Americi i Evropi stopa novoobolelih od kolorektalnog karcinoma 40 do 50 na 100.000 stanovnika, u Maliju u Africi oboli tek jedna ili dve osobe. Više studija rađenih prethodnih decenija utvrdilo je da je ključni razlog u ogromnim razlikama u stopi obolevanja - ishrana.
- Ishrana je jedan od najznačajnijih faktora u prevenciji kolorektalnog karcinoma - kaže profesor dr Zoran Krivokapić, načelnik Odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije. - Osim genetike, koja je uzrok 10 do 15 odsto slučajeva ovog karcinoma, kod ostalih pacijenata uzroke treba tražiti u ishrani, dijeti i životnom stilu (neredovno pražnjenje creva, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost).
Genetiku ne možemo da promenimo, ali stil života i ishranu možemo. Profesor Krivokapić kaže da niko ne može da tvrdi da će sigurno da spreči bolest, ali može da radi na tome da zaštitni faktori prevaziđu kancerogene faktore, a onda su šanse da se oboli od kolorektalnog karcinoma minimalne.
- Životinjske masti su se pokazale kao opasne zbog svog rizika za bolesti digestivnog trakta i kolorektalni karcinom - pojašnjava dr Krivokapić. - Masti životinjskog porekla su značajne pri nastanku ovog oboljenja. Kod zapadne populacije, gde je incidenca ove bolesti veoma visoka, 40 do 50 odsto kalorijskog unosa dolazi od životinjskih masti, dok u nerazvijenim zemljama, gde je stopa obolevanja veoma niska, životinjske masti čine 10 do 15 odsto od ukupno unetih kalorija, a ostalo dolazi iz povrća i voća.
Previše crvenog mesa u ishrani značajno povećava rizik od kolorektalnog kancera. Ali, to ne znači da crveno meso treba potpuno izbaciti iz jelovnika, dovoljno je ograničiti ga na tri obroka nedeljno. Ali, zato ne treba štedeti na voću i povrću (naročito svežem), koje je poželjno da bude u svakom dnevnom obroku!
Naročito važnu zaštitnu ulogu imaju brokoli, kupus, kelj i oni treba da budu u jelovniku barem jednom nedeljno, neke su od preporuka koje je dr Krivokapić izneo na Prvom međunarodnom kongresu higijene i preventivne medicine u Beogradu. Hrana za koju su studije pokazale da preventivnu ulogu ne samo za karcinom, već i za ostale bolesti creva imaju neleguminozno povrće bogato vlaknima (kupus, brokoli, južno voće, jabuke, kruške, šljive), ali i leguminozno povrće (soja, grašak, pasulj), pirinač.
- Važno je i da se žitarice i mekinje u dovoljnoj meri uključe u ishranu - smatra prof. Krivokapić. - Dijetna vlakna su nesvarljiva, ne sadrže vitamine i hranljive materije, pa nisu na taj način zaštitni faktori, ali značajno smanjuju vreme prolaska hrane kroz debelo crevo, kao i šansu da kancerogeni deluju na ovaj organ. Unošenje celuloze je jedan od najznačajnijih preventivnih faktora kada je u pitanju kolorektalni karcinom.
Poželjno je najmanje jednom dnevno jesti i hranu bogatu celuloznim vlaknima (sveže povrće, sveže voće - s korom), mekinje, žitarice). Celuloza iz ovih namirnica prolazi kroz digestivni trakt, ubrzava prolazak ostale hrane, i sama ne sadrži nikakve kancerogene elemente. Ona je značajna i u apsorpciji masnih kiselina, koje negativno utiču na nastanak kancera, dodaje naš sagovornik.
- Od vitamina, zaštitnu ulogu imaju vitamini C, E, A, beta-karoten, vitamin D. Ali ovi vitamini imaju značaja samo ako se unesu kroz hranu, ako su u obliku dodataka ishrani ili tableta, nemaju značaja niti protektivnu vrednost - upozoravadr Krivokapić.
- Mikroelementi su naročito značajni, selen, cink, mangan, bakar. Za njih se pretpostavlja da imaju zaštitnu ulogu, a jedino je za selen nedvosmisleno naučno dokazano da ima protektivne vrednosti. Na žalost, selena u našoj zemlji nema dovoljno, i radi sa na selenizaciji zemljišta i žita da bismo ga imali dovoljno u našoj ishrani.
U prevenciji kolorektalnog karcinoma, ulogu mogu da imaju i kalcijum i omega 3 masne kiseline. Svi ovi sastojci iz hrane, između ostalog, imaju ulogu da neutrališu dejstvo slobodnih radikala u organizmu.
- Jer, velika količina slobodnih radikala čije dejstvo ne može da se neutrališe antioksidantima (od kojih su veoma važni oni koje unosimo hranom), dovodi do oksidativnog stresa. On menja ćelijsku strukturu, oštećuje DNK, izaziva mutacije i akumulativno dovodi do malignih bolesti - zaključuje prof. Krivokapić.
TANJI STRUK, MANJI RIZIK
O načinu ishrane naročito treba da vode računa stariji od 50 godina, jer više od 91 odsto obolelih od kolorektalnog karcinoma pripada ovoj starosnoj grupi. Ako se isključe genetski faktori, na koje „otpada“ 10 do 15 odsto novoobolelih, na sve ostale faktore rizika može da se utiče. Osim ishrane, jedan od važnih parametara je obim struka. - Studije su naučno dokazale da struk veći od 99 cm kod žena, a 101 cm kod muškaraca nosi dva puta veći rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma - upozorava prof. Zoran Krivokapić. - Izbegavanje alkohola takođe ima pozitivan efekat, jer ako pijemo dva do četiri alkoholna pića za 25 odsto nam je veća šansa da obolimo od ove bolesti, nego ako pijemo manje od jedne čašice.
Izvor: Novosti