Nekada davno, kada bi mornari koji su u zoru plovili Dunavom uzvodno prošli između dve ade kod Grocke, ugledali bi sa leve strane brežuljke sa vinogradima koji su se na jutarnjem suncu presijavali u indigo plavoj boji, od Plavog kamena kojim su tada vinogradi bili prskani, pa zato nazvaše te brežuljke Plavinci. Ti vinogradi su u XX veku uglavnom ustupili mesto kajsijama, breskvama, trešnjama i jabukama, a ponajviše vikendicama nove srednje klase Beograđana. Ali, naziv Plavinci i nešto malo vinograda su ostali.

Tokom 2008. godine mala parcela u Plavincima je oteta od korova, a 2011. godine jedna mala garaža pretvorena je u vinariju „Plavinci". Prvo vino je ugledalo sunce 2014. godine. S obzirom da u našoj porodici niko već više od pet generacija nije imao nikakve veze sa zemljom (učitelji, popovi, umetnici i zanatlije), vino je bilo iznenađujuće dobro, i, što je najvažnije, potpuno prirodno.

U vinogradima oko vinarije uzgajaju se sorte vinove loze otporne na bolesti i insekte, što omogućava korak više od organske proizvodnje.

Bez hemije - grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida, fungicida i insekticida, a u većini godina čak i bez preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

Bez obrade tla - vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Teške mašine nikada ne ulaze u vinograd. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama, isključivo od semena iz organske proizvodnje, koje se ručno kose.

Bez đubrenja - ne koriste se ni mineralna đubriva ni stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla, a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.

Pored zvaničnog procesa sertifikacije za organsku proizvodnju u vinogradu, u vinariji se prate standardi Evropske unije za organsku proizvodnju vina i preporuke evropskog pokreta za proizvodnju prirodnog vina.