Vinogradi su zasađeni 2009. godine i prostiru se na površini od 6.0ha na južnima padinama Fruške Gore, potez Netin i pripadaju Sremskoj lesnoj zaravni iz perioda Panonskog mora. Nadmorska visina vinograda se kreće od 164 m gde su zasađene bele sorte do 146m gde se završava padina na kojoj raste pet crnih sorti grožđa. Dobra ekspozicija vinograda i svakodnevna izloženost ruži vetrova obezbeđuje dovoljan broj sunčanih sati i dobru provetrenost i oprašivanje vinograda što potpomaže biodinamiku uzgoja. Prosečna godišnja temperatura je 12°C dok je za vreme vegetacije prosek oko 18°C.

Sastav zemljišta: gajnjača na lesu i kreču.Les je eolski sediment prašinastog oblika i žućkaste boje, sastavlje uglavnom od kvarca i feldspata. Ova podloga formirana je tokom pleistocena prenosnom snagom vetrova.

Sastav vinograda podignutog 2009. godine: 

• Traminac 7,421 čokot
• Rajnski rizling 7,105 čokota
• Merlot 6,689 čokota
• Caberent sauvignon 1,116 čokota
• Cabernet franc 1,070 čokota
• Malbec 1,150 čokota
• Pinot noir 1,077 čokota

Godine 2011. su podignuti zasadi sovinjona belog od 2,006 čokota. Ceo vinograd se gaji po metodama biodinamike* sa željom da se na najprirodniji način mirisi i ukusi ovog podneblja kroz grožđe, a kasnije i vino prenesu u bocu. Upotreba bilo kakvih hemijskih sredstava nije dozvoljena. Zbog prirodnog gajenja vinove loze zrelo grožđe na sebi ima dovoljno epifite mikroflore koja pokreće i završava fermentaciju u podrumu. Za crveno vino se ne koriste selekcionisane kulture kvasaca, dok za belo koristimo neutralne slekcionisane kvasce zbog još uvek nedovoljno razvijene epifite mikroflore u tom delu vingorada. Tome u prilog ide i postojanje hrastove šume u neposredoj blizini vinograda koja je dobar nosilac micelija.

BIODINAMIKA

Biodinamičko gazdinstvo funkcioniše kao i organsko, ali postoje razne metode svojstvene samo biodinamičkoj poljoprivredi, kao što su različit način pripreme polja, komposta, kao i upotreba astrološkog kalendara pri određivanju vremena sadnje i berbe zasnovanog pre svega na fazama Meseca. Ideja vodilja ovog oblika poljoprivrede je da ceo vinograd treba posmatrati kao jedan organizam, on je zatvoren, samodovoljan sistem.U biodinamici nije važan sadržaj azotnih materija ni ekstrakta u vinu već sadržaj životne energije koja se prenosi na onog ko ta vina pije.Za preventivu bolesti u vinogradu se primenjuju pripravci od rastavića i plavog kamena.

Organska proizvodnja

Grožđe se bere ručno. Za berbu su zadužene stanovnice Erdevika, dok gajbice iz vinograda iznose njihove komšije. Grožđe u vinariju dolazi u drvenim gajbicama po 8-10kg. Od vinograda do vinarije se trasporutuje u hladnjači kako bi se dovoljno hladilo i sačuvalo aromatsku strukturu.

Po prijemu u vinariji, ukoliko su ekstremne temprature napolju, ide na dodatno hladjenje u komoru, a potom na preradu.Kroz muljaču do taknova za vinifikaciju se otače šira i vrenje započinju prirodni kvasci koji su na grožđu došli iz vinograda.Kada vino dođe u fazu doviranja, crveno vino se razliva u barike od srpskog hrasta gde se završava fermentacija i nastavlja odležavanje.Bela vina fermentišu i odležavaju samo u inoxu. Vina se ne filtriraju. I sa što manje manipulacije ulaze u bocu te pred ljubitelje vina izlaze u svom punom prirodnom potencijalu. Tokom prerade koriste se samo sredstva dozvoljena u organskoj proizvodnji vina.