ENGLISH
Krilatica da “zdravlje ulazi na usta”, više se ne odnosi samo na pravilnu ishranu u smislu redovnosti obroka i njihovog sadržaja. Pitanje kvaliteta proizvoda koji stižu na našu trpezu postaje imperativ savremenog čoveka. Organska hrana sve više obuzima razvijeni svet zbog težnje da se zdravlje blagovremeno sačuva.
A šta organska hrana u suštini podrazumeva, objašnjava profesor agroekologije Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
- Organska hrana obuhvata proizvode dobijene poštovanjem svih ekoloških principa, što znači da su oni vrhunskog kvaliteta, da je životna sredina apsolutno zaštićena, kao i zdravlje ljudi i životinja. U njihovoj proizvodnji mora što više da se koriste prirodni procesi i to u okviru sopstvene farme.
Ko o tome brine?
- Ovlašćene sertifikacione kuće iz Evropske unije, koje imaju svoja predstavništva i u Srbiji. Za ovu godinu ih je određeno tri, i one su te koje određuju koja je parcela pogodna za organsku proizvodnju, vode računa o procesu proizvodnje, skladištenja i prometa. Suština cele priče je da u organskoj proizvodnji ne smeju da se koriste veštačka đubriva, pesticidi, herbicidi. Mora da se koriste stajska đubriva, s tim što u ishrani stoke ne smeju da se koriste antibiotici, hormoni, genetički modifikovani organizmi. Jedino su dozvoljena organska i mineralna đubriva kopanjem iz prirode, kao što su krečnjak i fosfati. Praktično, radi se o jednom zatvorenom ciklusu na farmi.
Za razliku od profesorke Snežane Oljače, nutricionista Nada Mišković kaže da u procesu proizvodnje organske hrane nije najvažnije da nema pesticida i veštačkog đubriva.
- U nizu važnih stvari bitno je da parcela bude na određenoj udaljenosti od puta, da na njemu ne sme da bude više od sto vozila na sat u prometu. U blizini parcele ne sme, takođe, da bude nikakve kontaminacije. Njiva mora da se navodnjava nezagađenom vodom prvog i drugog kvaliteta, a pre no što se krene sa proizvodnjom organske hrane, dve do pet godina na parceli se zasejavaju druge kulture sa ciljem da se očisti korov. Mora da se sačuva postojeći biodiverzitet (raznovrsnost) i da se očuva ekoravnoteža.
Kakva hrana, ovako proizvedena, treba da bude?
- Hrana mora da bude vrlo zdrava, sa izraženom nutritivnom i energetskom vrednošću. Znači, suština nije u kalorijama, već u energiji. Pojesti manje količine hrane, a dobiti što veću snagu, postati brz, efikasan, otporan, sa uvek visprenim duhom i intelektualnim i mentalnim sposobnostima. To je suština organski proizvedene hrane, bez obzira da li se radi o cvekli, pirinču, ovsenim pahuljicama, kandiranom limunu i pomorandži, semenu suncokreta, raznim sokovima...
Ima li kod nas takve hrane?
- Ima, ali mora da se traži. Ima je u prodavnicama zdrave hrane, u dobro opremljenim trgovinskim centrima, kod poljoprivrednika. Svaki ovakav proizvod ima karakterističan znak sa tri lista naslonjena na četiri ocila, koja su u srpskom grbu. To je znak za celu Srbiju. Ali bi ljudi, u svakom slučaju, trebalo da prestanu da se “hrane očima”, i dobro pogledaju svaki proizvod koji kupuju.
Zašto to kažete?
- Zato što proizvođači podilaze potrošačima, trudeći se da na svaki način proizvod učine privlačnim. Ne libe se da u plod stavljaju određena sredstva da bi on bio lepši, jedriji, dugovečniji. Tako veštački oplemenjen plod je mrtva hrana koja čoveku može samo da napuni oči i usta, a da u sebi nema ništa važno za njegov organizam. Nadamo se da će se ovako nešto u dogledno vreme promeniti, s obzirom na to da je planirano da u Srbiji za pet godina petnaest odsto obradivih površina bude pod organskom proizvodnjom.
Danci, najveći potrošači
Iako je organska hrana skuplja od 20 do 100 odsto, njeni najveći potrošači po glavi stanovnika, danas su Danci. S druge strane, najveće tržište je u Nemačkoj. A najveći proizvođači su Italija i Austrija, jer imaju najviše stočarskih farmi. Kod nas je najpoznatija porodica Andrije i Zuzane Vozar iz Kisača u Vojvodini, koja svoje prodajno mesto ima na beogradskoj Kalenić pijaci.
Bela lista
Da bi se izvozilo u Evropu, proizvod mora da se nađe na beloj listi Evropske unije. Za sada, Srbija ima sertifikate za izvoz pečuraka, divljeg voća i lekovitog bilja. Srpski štand na najvećem sajmu organske hrane u Nirbergu i ove godine bio je izuzetno posećen. Iz Srbije je bilo 40 hiljada proizvoda, a posetioci su uživali u ukusu srpskih malina, raznih sokova, džemova. Veliku pažnju su privukle i pečurke, suncokretovo ulje, sojino sirće i drugi brojni proizvodi.
Autor: Z. O. Joksović
Izvor: Novosti
