Organski proizvodi - Sve organsko na jednom mestu

Nekada je cenjena kao zlato, Homer ju je zvao “božanskom supstancom”, a u današnje vreme mnogi je smatraju jednom od “zala” koja uništavaju naše zdravlje. So više nije obožavana i dragocena supstanca, već se proglašava odgovornom za mnoge zdravstvene probleme, poput visokog pritiska i srčanih oboljenja. Ipak, svi se slažu da je posoljeno jelo ukusnije nego neposoljeno. Kako smo onda razvili ukus za nešto tako nezdravo, i da li je so uopšte nezdrava, tema je ovog teksta.

One vole so, ali teško dolaze do nje, kao i ljudi nekada. Zato bi se pre moglo reći da su preterane količine soli u ishrani neprirodne. Ali, šta je preterano, kad je so u pitanju? Prvo, kada se govori o soli, svi misle na so koju dodajemo u jela u toku kuvanja ili kojom solimo sendviče, itd. Međutim, oko 70% soli u modernoj ishrani čini “skrivena” so i to ne samo u mesnim prerađevinama, čipsu i slanim grickalicama, već i tamo gde je ne očekujemo: u hlebu, slatkišima, keksu. 

Ali koliko soli je puno? Kako je pokazala velika studija koju je 2013. objavio  “Institute of Medicine” u SAD, dosadašnje preporuke da se unos soli smanji na ispod jedne kašičice dnevno nemaju nikakvog efekta na zdravlje (oboljevanje od visokog krvnog pritiska). U studiji se navodi da je jedna i po do tri kašičice soli dnevno sasvim normalna doza. To je zaista mnogo soli, za moj lični ukus, ali ovde ne govorimo o ukusima, već rezultatima naučnih istraživanja. U studiji se ipak naglašava da prethodne preporuke za unos soli ispod jedne kašičice treba da ostanu, upravo zbog pomenutih “skrivenih” soli, čiji unos ne možemo kontrolisati. Takođe, za ljude koji već boluju od visokog krvnog pritiska, važi i dalje da treba da vode računa o umerenoj upotrebi soli. Ono što je značajno u ovoj studiji je da so nije nezdrava kao što se do sada mislilo, kao i da nema razloga da je potpuno eliminišemo iz ishrane. 

Potpuna eliminacija soli može, naprotiv, biti i nezdrava. Novija studija na Harvardu pokazala je da drastično smanjivanje i izbacivanje soli može da izazove insulinsku rezistenciju kod zdravih ljudi (2011, R. Garg, et al). Druga studija objavljena u Journal of the American Medical Association pokazala je da suviše nizak unos soli zapravo povećava rizik kada je smrt izazvana kardio-vaskularnim bolestima u pitanju (2011, J. O’Donnell, et al). Osim ovoga, preterano nizak unos soli se još vezuje i za kognitivne probleme kod starijih ljudi, povećan rizik od preloma kostiju, itd. 

Zaključak je da izbacivanje soli iz ishrane, koju preporučuju neki alternativni lekari i “stručnjaci” nikako nije dobro, već je i opasno. Druga jedna preporuka, koja dolazi iz “alternativnih” krugova je izbegavanje jodirane soli. Ovo je veoma opasna preporuka, naročito zato što je kombinovana najčešće sa preporukom potpunog izbegavanja namirnica životinjskog porekla. Ako pored jodirane soli izbacite i morsku ribu iz ishrane, jedini pouzdani izvor joda koji vam ostaje su morske alge. Treba se iskreno zapitati onda da li imamo sredstava (alge su skupe) i discipline da alge svakodnevno unosimo putem hrane? Ako je odgovor negativan, najbolje je da se vratimo jodiranoj soli ili redovnoj konzumaciji morske ribe. Manjak joda izaziva gušavost, mentalnu retardaciju kod dece i druge probleme. So (jodirana ili još bolje - morska jodirana so) ne samo da čini jela ukusnijim, već nam je i potrebna za dobro zdravlje.

Autor: Nikola Pešić