ENGLISH
OBRADA ZEMLjIŠTA
Obrada zemljišta zauzima posebno mesto među agrotehničkim merama, zbog njenog velikog značaja koji ima na rast i razvoj useva.
U našim klimatskim i edafskim uslovima, zavisno od preduseva i useva za koji treba obraditi zemljište, prihvaćene su različite varijante sistema obrade u kojima se koristi klasičan način obrade oranja plugom Oranje ima svojih pozitivnih i negativnih strana. Pozitivnom stranom oranja smatra se unošenje žetvenih ostataka, đubriva, u zemljište, vrši se priprema zemljišta za setvu i kontrolišu bolesti i korovi.
Nedostatak mu je nedovoljna efikasnost zbog višestrukih prelazaka mašina preko zemljišta, što dovodi do promene njegove strukture, odnosno njegove zbijenosti. Smanjenjem broja prelazaka znatno se smanjuju troškovi obrade i zbijenost. Na koji način i kojim mašinama će se vršiti oranje određuje i biljna vrsta, jer svakoj biljnoj vrsti odgovara odgovarajuća zbijenost zemljišta.
Jedno od rešenja koje se nameće u organskoj proizvodnji je redukovana obrada zemljišta. Primenom ove metode smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja je kontrola erozije zemljišta, bolje se čuva zemljišna vlaga, dolazi do uštede u energiji i radnoj snazi. Kao i kod konvencionalne metode oranja i redukovana obrada ima svoje prednosti i nedostatke. Kao prednost se navode bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veća efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Nedostaci su što se na ovakav način ne uništavaju korovi u dovoljnoj meri, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata i zadržava se izvor inokuluma u i na zemljištu (obolele biljke). Neobrađeni površinski sloj zemljišta je manje porozan, nego kod obrađenih zemljišta, što rezultira većim sadržajem vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini zemljišta.
Zahvaljujući žetvenim ostacima na površini zemljišta, povećani sadržaj vlage usled smanjenja evaporacije i povoljan temperaturni režim pokreću mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota, te se na taj način ostvaruje brže kruženje azota i povećava njegova pristupačnost.
Sisteme obrade, uključujući sve vidove redukovane obrade naročito konzervacijsku, treba koristiti povezano sa sistemom biljne proizvodnje tj. plodoredom zbog njegovog fitosanitarnog dejstva i đubrenja.
ĐUBRENjE
Usvajanje đubriva
Filozofija organske proizvodnje je da ishrana biljaka počinje odgovarajućom brigom o mikroorganizmima koji se nalaze u zemljištu. Poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom organske hrane veruju da se to najbolje postiže izbegavanjem primene toksičnih materija i odgovarajućom obradom zemljišta, kao što je izbegavanje prekomernog oranja koje je štetno za zemljišne organizme, kao i dodavanje organskih materija i prirodnih minerala. Konvencionalni sistemi obrade pokušava da zaobiđe prirodne procese u zemljištu obezbeđujući potrebne minerale za biljke direktno, u rastvorljivom obliku (mineralna đubriva).
U organskoj biljnoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba:
- đubriva koja sadrže ljudske ekskremente;
- đubriva koja sadrže ostatke genetički modifikovanih biljaka ili genetički modifikovane mikroorganizame,
- stajskog đubriva od genetički modifikovanih životinja
Stajnjak
Đubrenjem stajnjakom zemljištu se vraćaju hranljivi sastojci izneseni žetvom. Stajnjak je organsko đubrivo, a predstavlja smešu čvrstih i tečnih ekskremenata životinja i prostirke, koja je podvrgnuta procesima previranja Za stajnjak se obično kaže da je potpuno đubrivo, za razliku od veštačkih, koja su dopunska - nepotpuna.
Unošenjem organskih đubriva u zemljište unose se i korisni mikroorganizmi, a istovremeno se aktivira njihov rad. Razgradnjom, uneta organska materija se delimično mineralizuje, ali iz produkata razgradnje se sintetizuju nova visokomolekularna organska jedinjenja - humusne materije. Humus je izuzetno značajan u zemljištu, jer utiče na čitavu dinamiku i na sve osobine zemljišta i zato se i naziva regulatorom plodnosti zemljišta. Biljna hraniva u stajnjaku su hemijski vezana za organsku materiju i postepeno se oslobađaju u procesu mineralizacije. Zato je stajnjak sporodelujuće đubrivo i on u zemljištu deluje više godina, zavisno od osobina zemljišta, klime, primenjene količine đubriva i dubine zaoravanja.
Stajnjak značajno poboljšava strukturu zemljišta. Celokupan rad oko osnovne obrade zemljišta i pripreme zemljišta za setvu ima za cilj da stvori pogodnu strukturu zemljišta. Stajnjak čini zemljište rastresitim, stvara se prostor za vazduh koji je potreban za rad zemljišnih mikroorganizama. Takvo zemljište bolje upija vlagu i bolje je održava, što je bitno za područja sa malom količinom padavina. Kod lakih, peskovitih zemljišta, stajsko đubrivo vezuje čestice peska. Kao prostirka stoci se obično stavlja slama pšenice koja upija tečne izlučevine životinja, povećava količinu đubriva, čini ga rastresitim, te se brže razlaže.
Stajnjak spada u grupu sporodelujućih đubriva. Deluje preko mineralnih materija koje se oslobađaju u procesu mineralizacije i preko uticaja na fizičke i biološke osobine zemljišta. U zemljištu se stajnjak dalje razlaže i oslobađaju se biljna hraniva. U lakim zemljištima, neutralne ili slabo alkalne reakcije, mineralizacija je znatno brža nego na glinovitim i kiselim zemljištima. Najbrže se razlaže celuloza i hemiceluloza, a najteže lignin. Osim jona biljke iz stajnjaka mogu da usvajaju i neke organske molekule, čije dejstvo može da bude stimulativno ili inhibitorno u zavisnosti od svojstva fiziološki aktivnih materija. Stajnjak je potpuno, kompletno đubrivo koje veoma povoljno utiče na fizičke, hemijske i biološke procese zemljišta, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa kulturnih biljaka. Pod uticajem stajnjaka, naročito svežeg, teška zemljišta postaju rastresitija, zemljište se lakše obrađuje, proširuje se interval zadržavanja vlažnosti kad je zemljište pogodno za obradu. Pod uticajem redovne primene stajnjaka laka zemljišta postaju vezanija, otpornija na eroziju. Istovremeno, povećava se snaga zadržavanja vode, sadržaj pristupačne vode u zemljištu, poboljšavaju se sorpcione osobine zemljišta. Stajnjak povoljno deluje na toplotni režim zemljišta. S obzirom na to da stajnjak povećava ukupnu poroznost, do izvesne granice utiče i na brže zagrevanje zemljišta.
U zavisnosti od koje životinjske vrste potiče i sadržaj materija u stajnjaku je različit. Goveđi stajnjak sadrži više vode, a manje hranljivih sastojaka, pa se svrstava u hladan stajnjak. Svinjski stajnjak može da bude i topao i hladan, što zavisi od vrste hrane koja se daje. Stajnjak pernatih životinja je najjači po svom sastavu, jer sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od prethodno pomenutih. I kod iste vrste stoke, sastav stajnjaka je različit, na primer, mlada stoka bolje iskorišćava hranu od starije, pa je njihov stajnjak siromašniji hranljivim sastojcima. Tovna grla dobijaju više zrnaste hrane, nego priplodna, pa je njihov stajnjak bogatiji u hranljivim sastojcima.
Pored čvrstog stajnjaka, za đubrenje veoma važnu ulogu ima i tečni stajnjak (osoka). Na osnovu brojnih ispitivanja sastava tečnog stajnjaka i najčešćeg sadržaja mikroelemenata i prisustva skoro svih mikroelemenata, može se zaključiti da imaju značajnu vrednost kao đubrivo. Ovome posebno treba dodati posebnu vrednost ovog đubriva, što su skoro svi hranljivi elementi u njemu u direktno pristupačnom stanju za biljke, identično vodorastvorljivim mineralnim đubrivima za razliku od čvrstog stajnjaka. Delovanje mu je produženo i traje 4-5 godina. Posle primene tečnog stajnjaka u značajnoj meri se povećavaju mikrobiološke aktivnosti u zemljištu. Uz sve ovo treba naglasiti da poljoprivredna struka i nauka ne poznaju jeftiniji način rešavanja problema otpadnih voda i čvrstih ekskremenata u stočarskoj proizvodnji. Na manjim poljoprivrednim gazdinstvima posao đubrenja može da se obavi brzo i efikasno nabavkom samo jedne odgovarajuće cisterne.
Kompost
Kompost predstavlja organsku materiju razgrađenu aerobnim putem. Koristi se u ratarstvu, povrtarstvu, hortikulturi kao poboljšivač kvaliteta zemljišta i kao đubrivo. Koristi se i za kontrolu erozije zemljišta i kao prekrivač deponija. Po sastavu je sličan stajnjaku i koristi se kao osnovno đubrivo. Priprema se od otpadaka biljnog i životinjskog porekla, od gradskog smeća. Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostište moraju biti zdravi, jer izazivači bolesti kompostiranjem ne uginjavaju. Zbog toga kompost može biti izvor širenja bolesti, korova i štetočina.
Međutim, korišćenje komposta u organskoj proizvodnji može biti vezano za problem hrane koja se eventualno unosi u njega. Postoje rizici zbog kontaminacije hrane mikroorganizmima čija visoka koncentracija nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. Pored mikroorganizmima kompost iz gradskih naselja može biti kontaminiran teškim metalima i hemijskim materijama, koje ostaju čak i posle kompostiranja. Zbog toga treba striktno voditi računa šta se sve koristi za pripremu komposta.
Ukoliko se u sistemu organske proizvodnje želi izbeći upotreba pesticida, hormona, mineralnih đubriva ne bi smelo da se dogodi da se kompost kontaminira gradskim otpadom, koji sadrži štetne materije.
Kompost služi kao sredstvo za rast, ili kao porozni, absorpcioni materijal, koji zadržava vlagu i rastvorljive minerale, pružajući zaštitu hranljivim materijama neophodnim za napredovanje većine biljaka. Da bi se ubrzao rast biljaka, ponekad je neophodno razblažiti kompost mešajući ga sa zemljom ili tresetom, radi smanjenja saliniteta. Pored toga dodaju se neutralizatori radi dostizanja neutralne pH vrednosti ili suplementi kao đubrivo, vlažni agensi i materijali koji poboljšavaju drenažu i aeraciju, kao što su pesak, šljunak, strugotina, vermikulit, granule od gline itd.
Zelenišno đubrivo
U cilju održavanja i povećanja plodnosti i biološke aktivnost zemljišta u organskoj poljoprivredi treba:
- gajiti leguminoze, useve za zelenišno đubrenje i biljke sa dubokim korenom u odgovarajućem višegodišnjem plodoredu;
- koristiti đubriva iz organske stočarske proizvodnje; čvrsto i tečno đubrivo mora biti zaorano u kratkom vremenskom roku posle rasturanja na površinu zemljišta, a preporučuje se injektiranje tečnog đubriva
- zaoravati organske materije, kompostirane ili nekompostirane, sa proizvodnih jedinica na kojima se proizvodnja odvija u skladu sa metodama organske proizvodnje.
Zelenišno đubrenje je zelena biljna masa koja se zaorava. Za ovakav način đubrenja koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture, a ređe cele godine. Zelenišno đubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen, a to može biti uljana repica, smeša maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. U proleće kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične grahorice i jarog ječma, zatim kokotac, lucerka, lupina. Kao međukulture mogu se gajiti facelija, stočni grašak i dr. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije pred setvu, pokose i zaoru ili ostave kao malč.
Zelenišno đubrivo obogaćuje zemljište pre svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujući delovanju kvržičnih bakterija koje žive na njihovom korenu i vrše fiksaciju vazdušnog azota. Zelenišno đubrenje je naročito pogodan način održavanja zemljišta tamo gde se oskudeva u stajnjaku. Gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i njihovim zaoravanjem mogu se nadoknaditi organske materije koje nedostaju zemljištu. Na ovaj način se unose važnija đubriva (N,P,K i Ca). Zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje, povećava se plodnost i struktura zemljišta.
Zakorovljenost, a time i količina semena u zemljištu, može da se redukuje stručnom primenom zelenišnog đubrenja. Pri tome je važno da na površini zelenišnog đubrenja korov koji raste ne dospe do stadijuma obrazovanja semena. Preduslov za to je očišćena setvena površina, optimalna širina i eventualna primena zalivanja zelenišnog đubriva da bi se pojačali procesi njegovog sazrevanja. Korov će rasti istovremeno sa biljkama namenjenim zelenišnom đubrenju, ali će ih prerasti. Pri tom su značajne vrste biljka, koje više porastu, a koriste se kao zelenišno đubrivo29.
Autor: Mirjana Milošević, Slobodan Teofanov
Izvor: Zdrava Srbija
