ENGLISH
Aronija je biljka koja lako raste u različitim zemljištima. Aronia melanocarpa L. je poreklom sa istoka Severne Amerike, a postala je popularna u istočnoj Evropi i Rusiji. Aronija je iz roda Ruža (Rosaceae family) i obuhvata 2 vrste izvornih severnoameričkih žbunova:
- Aronia melanocarpa Ell. (na engleskom black chokeberry ili crna)
- Aronia arbutifolia Pers. (na engleskom red chokeberry ili crvena).
Plodovi aronije su kao medikament tradicionalno koristili indijanci u lečenju. Plodovi aronije su bogat izvor biljnih fenolnih materija, uglavnom antocijanima. Antocijanini su pigmenti rastvorljivi u vodi, koji daju voću nijansu od tamno plave sve do crne boje.
Priprema zemljišta:
Aronija se lako gaji, a na našim terenima nema prirodnih bolesti i štetočina i s pravom se smatra 100% organskim proizvodom. Aronija nije zahtevna za uzgoj. Uspeva na većini vrsta tala (rN 5-8,5). Vrlo je otporna na nepovoljne klimatske usove ali ne preferira sušu, puno lakše podnosi povećanu vlažnost. Priprema parcele za sadnju sastoji se od osnovne obrade oranja i tanjiranja. Za sadnju su dovoljne jame dubine 20-30 cm i prečnika 30cm. U dno jame se položi zgoreli stajnjak a onda pomeša sa zemljom. Potom se pažljivo sadnica nagrne rastresitom zemljom i nagazi oko nje kako bi se izbacio vazduh i ostvario dobar kontakt zemlje sa korenom. Ukoliko je zemlja suva potrebno je zaliti kako ne bi došlo do dehidracije biljke.
Prinos i kvalitet plodova najviše zavisi od đubrenja i navodnjavanja uz uništavanje korova.
Najbolja gustina u klasičnim voćnjacima je 3x1,5m ali međuredno rastojanje može biti i manje zavisno od kasnijih potreba održavanja, obrade i berbe. Dok je sadnica mlada poželjno je nagrnuti je senom da bi se održala vlažnost i sprečila pojava korova oko same biljke. Taj postupak treba obnavljati svakog proleća. Pri tome se stara prostirka raspada i postaje organsko đubrivo. Krajnji produkt razlaganja organskih materija su voda, ugljen-dioksid, minerali i energija. Biljke đubrene organskim materijalima imaju brz napredak, dobro zdravlje i povećanu otpornost na sušu, bolesti i razne druge stresne situacije izazvane naglim promenama klime.
Mere zaštite se retko sprovode jer je vrlo otporna, ali se sprovodi malčiranje te na taj način štiti biljka. Malčiranje je jedan od najvažnijih načina da se održi zdrave biljke. Prekrivanjem smanjuje se količina isparavanja sa površine zemljišta i smanjuje potreba za navodnjavanje oko 50 odsto. Korišćenje oko 15 cm organskog malča može uštedeti i do 750 litara vode svakog meseca. Malčiranje pomaže biljci, smanjuje isparavanje, štiti od sunčevih zraka, obezbeđuje hranu i pomaže u kontroli korova. Korovi se uvek takmiče sa biljkama za sunce, vodu, hranljivihe materije i rastućeg prostora. Korovi su jedna od glavnih pretnji vaše biljke, rastu brže nego vaše biljke i uspešno će se takmičiti za raspoložive resurse. Malčiranje, zatravljivanje i okopavanje su redovna mera nege za kontrolu korova. Korovi (Veeds) su glavni faktor u smanjenju produktivnosti farme.
Autor: Dr Mijodrag Đorđević
Izvor: Zdrava Srbija
