ENGLISH
Jedan od mogućih pravaca razvoja domaće poljoprivrede predstavlja organska proizvodnja koja je na našim prostorima iz godine u godinu sve zastupljenija. Najveći značaj u dosadašnjoj praksi u našoj zemlji, pokazali su organski sertifikovani proizvodi dobijeni iz sakupljačkog sektora. U ovom sektoru značajan deo pripada lekovitom, začinskom i aromatičnom bilju, čija je prerada i namena različita.
Španija i Italija su lideri u Evropi kada je u pitanju organska proizvodnja vina, citrusa, maslina, određenih vrsta povrća, kao i lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Španski stručnjaci predlažu da se kod nas celokupna proizvodnja bilja prevede u organsku, kao i da se značajno povećaju površine, pre svega zbog dobrog kvaliteta naših sirovina. S druge strane italijanski stručnjaci procenjuju da bi se u Srbiji organska proizvodnja mogla organizovati na oko 300.000 hektara, i to prvenstveno proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.
U našoj zemlji postoji oko 700 vrsta lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka, a blizu 300 je u prometu. Međutim, neracionalno, nekontrolisano i nestručno sakupljanje ne može biti neograničeno. Neophodno je uvažavanje principa održivog korišćenja prirodnih resursa, a samim tim i veća edukacija stanovništva o organskom sakupljanju i organskom plantažnom uzgoju.
Organski proizvedeno lekovito, aromatično i začinsko bilje ima više prednosti u odnosu na samoniklo. Gajenjem i selekcijom dobija se sirovina standardnog kvaliteta. Upotrebljava se postojeća agrotehnika i racionalnije iskorišćavaju zemljišni resursi, jer se obrađuju i zemljišta lošijeg kvaliteta. Kod većine lekovitih, začinskih i aromatičnih biljnih vrsta, potrebno je manje radne snage, ekonomski efekti su veći u poređenju s gajenjem standardnih biljnih vrsta, a kvalitet sirovine lakše može da se usaglasi sa farmakološkim standardima. Na ovaj način retke, endemične i ugrožene vrste čuvaju se od iščezavanja, posebno one čije je sakupljanje zabranjeno ili strogo ograničeno. Oživljavaju i neiskorišćeni resursi, nepogodni za ostale privredne i poljoprivredne delatnosti. Uz to, gajenjem i preradom bilja dobijaju se značajne količine otpadnog materijala, koji se može koristiti za pravljanje komposta i različitih biodinamičkih đubriva u organskoj proizvodnji.
Cilj ovakvog pristupa je poboljšanje zdravstvene bezbednosti i kvaliteta lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja kroz promociju odgovornog pristupa proizvodnji, preradi i prometu. Krajnji cilj je ostvarenje potvrde integriteta i sigurnosti potrošača organskih proizvoda na biljnoj bazi.
Gajenje bilja prema pricipima dobre poljoprivredne prakse može se odvijati na zemljištima koja nisu kontaminirana. Zemljište se dobro drenira i navodnjava, uz pravilno održavanje vlažnosti. Voda mora odgovarati za tu svrhu, odnosno kvalitet treba da bude u skladu sa postojećim standardima, gde oni postoje. Posebna pažnja se posvećuje primeni semena i sadnog materijala odomaćenih populacija, dozvoljenih đubriva i naročito organskih ili (bio)pesticida, jer nekontrolisana upotreba ovih sredstava u pojedinim slučajevima može dovesti do zagađenja biljaka i životne sredine. Organska đubriva pre upotrebe trebalo bi na pravilan način pripremiti. Komercijalna organska sredstva za ishranu, produkti prerade stena i algi koriste se posle žetve, pre setve ili sadnje, gde je ako su pitanju komercijalna sredstva za ishranu, neophodno poštovati uputstva proizvođača. Nije dozvoljeno držanje stoke u proizvodnoj oblasti i upotreba kanalizacionog mulja kao đubriva. Vodi se računa i o gustini biljaka, koja utiče na smanjenje rasta korova. Zakorovljenost se umanjuje i fizičkim ili mehaničkim uklanjanjem zaraženih korova, što utiče na manju opasnost od štete. Biopesticidi se koriste samo kada je to neophodno, u minimalnim količinama, isključivo oni dozvoljeni za upotrebu. Genetski modifikovani organizmi nisu dozvoljeni.
Biljke se žanju kada im je kvalitet najbolji, u uslovima niske vlažnosti, uz pomoć čiste i dobro održavane opreme za žetvu. Mehaničke kosilice i kombajni, redovno se moraju čistiti i čuvati bez akumuliranog setvenog ili sadnog materijala i drugih otpadaka. Radni organi se podešavaju tako da se što manje zemlje pokupi. Kontakt požnjevenog useva sa zemljom se izbegava, osim korenastih vrsta i prilikom kosidbe, a vodi se računa i o tome da ne sadrži otrovne korove ili se oni odmah uklanjaju. Voda koja dolazi u kontakt sa sirovom masom prilikom pranja ne sme je kontaminirati. Treba izbegavati mehaničko oštećenje i sabijanje mase prilikom slaganja. Vreća ne sme da bude prepunjena, a plastične se ne mogu koristiti za vreme žetve, izuzev onih od tkanog polipropilena koje propuštaju vlagu. Zbog sprečavanja nepoželjnih promena izgleda, kvaliteta i mikrobiološkog sastava biljne mase, period između žetve ili berbe, sušenja i prerade mora biti što kraći. Ubrano bilje ne sme da se izlaže dugo direktnom suncu i mora biti zaštićeno od kiše, štetočina, domaćih životinja i ptica. Oštećeno se odbacuje.
Između proizvođača i kupaca lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja neophodno je dogovaranje o količini, rokovima isporuke i kvalitetu. U poslednje vreme se sve više zaoštravaju pitanja sadržaja aktivnih materija, mikrobiološke ispravnosti i količine ostataka hemikalija u proizvedenoj sirovini. U našoj zemlji postoje pravilnici o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja, mikrobiološkoj ispravnosti namirnica, sanitarno-higijenskim i opštim sanitarnim uslovima. Dobra poljoprivredna praksa može se označiti i kao integralna kvalitetna proizvodnja. Obuhvata sve aspekte proizvodnje, od semena i sadnog materijala, preko primene agrotehničnih mera i zaštitinih sredstava do čuvanja i transporta. U tom procesu od najvećeg značaja je stalna, dokumentovana i kvalifikovana kontrola od strane proizvođača i organizacije koja obavlja nadzor. S druge strane, za sigurnost i kvalitet kontrole zadužene su kvalifikovane sertifikovane organizacije.
Autori: Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović
Izvor: Zdrava Srbija
