Organski proizvodi - Sve organsko na jednom mestu
ENGLISHZakonska regulativa
Ovde možete preuzeti sve Zakonske regulative vezane za organsku proizvodnju:
- Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima
- Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje
Organska bašta u posudama
Gajenje biljaka u posudama može biti savršeno rešenje za baštovane sa ograničenim prostorom. Ulepšajte terasu šarenim cvetovima, gajite sopstveno povrće čak i ako živite u zgradi, ili kreirajte baštu na krovu.
Opširnije: Organska bašta u posudamaZemljište - izvor života
Hranljive materije za svoj život i razvoj biljke najvećim delom uzimaju iz zemljišta. Ostatak svojih potreba zadovoljavaju iz atmosfere.
Pod zdravim tlom ne podrazumeva se samo ono koje ima potpun hemijski sastav: Od prvorazrednog su značaja i fizički i biološki kvaliteti zemljišta.
HEMIJSKI SASTAV: Za ishranu bilja poznato je više od sto hemijskih elemenata. U sastavu zemljišta najvažniji su: ugljenik (C), kiseonik (O), silicijum (Si), aluminijum (Al), gvožđe (Fe), magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), natrijum (Na), kalijum (K), fosfor (P), sumpor (S), azot (N), hlor (Cl), jod (J), bor (B), mangan (Mn), bakar (Cu), kobalt (Co), nikl (Ni) itd.
Opširnije: Zemljište - izvor života"Ekološka poljoprivreda" - šta je to?
U poslednje vreme, kod nas se sve češće koristi termin „ekološka poljoprivreda“. Mnogi upotrebljavaju ovaj termin, a mnogobrojna su i tumačenja. U široj javnosti, pod ekološkom poljoprivredom uglavnom se podrazumeva proizvodnja „zdrave hrane“ tj. poljoprivredna proizvodnja bez upotreba hemikalija (mineralnih đubriva, pesticida i sl.).
Ovo shvatanje je donekle tačno, ali je ekološka poljoprivreda mnogo složeniji vid poljoprivredne proizvodnje. Uz to, ekološka poljoprivreda se ne zasniva na odbacivanju i negiranju pozitivnih dostignuća savremene (klasične) poljoprivrede, već u iznalaženju „ekoloških“ i drugih rešenja tamo gde je to potrebno.
Da bi običan čovek shvatio pojam „ekološke poljoprivrede“ potrebno je izvesno znanje o klasičnoj (konvencionalnoj-modernoj) poljoprivredi, čiji je nagli razvoj, nažalost imao i svoju, manje poznatu, tamnu stranu, dugo prikrivanu i zanemarivanu, ali kojoj se danas pridaje velika pažnja. Danas se pouzdano može reći da je ovakav način poljoprivredne proizvodnje doveo do mnogih negativnih posledica, kao što su: smanjenje humusa, gubitak plodnosti zemljišta, pojačana erozija, zagađenje okoline pesticidima, zagađenje podzemnih voda nitratima i fosfatima, prekomerna proizvodnja (u najrazvijenijim zemljama) i slično.
Opširnije: "Ekološka poljoprivreda" - šta je to?Proizvodnja hrane bez hemije
Tridesetih godina prošlog veka, osnovan je pokret koji je argumentovano ukazivao na to da velika primena sintetičkih hemijskih sredstava čiji se ostaci zadržavaju u hrani, biljkama i zemljištu trajno utiče na pogoršanje životne okoline a samim tim na zdravlje sadašnjih i budućih generacija.
Pokret se zalagao za preobražaj konvencionalne (klasične) poljoprivredne proizvodnje u organsku, sa naglaskom na primenu organskih đubriva i isključivanje sintetičkih pesticida iz postupka primarne proizvodnje. Pored toga što nisu postojali pouzdani dokazi da je hrana proizvedena konvencionalnim postupkom, uz primenu veštačkih đubriva i pesticida, štetna po zdravlje i što su prinosi kod organske proizvodnje niži a rizici veći, organski koncept ipak je prihvaćen. Doduše, kod nas za oko ½ veka kasnije.
Korak u budućnost
Narušavanje bioloških ciklusa u prirodi, specijalizacija poljoprivrede, intezivna a posebno neodgovarajuća primena hemije, doveli su, ne samo do narušavanja prirodnih resursa, već i kvaliteta hrane, a to znači i ugrožavanja zdravlja čoveka. Sve to razlog je zabrinutosti za stanje i očuvanje prirode, a radi poboljšanja kvaliteta življenja čoveka. Tako je započeo i razvoj načina organske proizvodnje čiji je cilj – dovoljno kvalitetne hrane, uz očuvanje zdrave životne okoline. Osim količine i kvalitet hrane postaje osnovni zahtev potrošača.
