fb1

t1

email

Ševarlić: Negativni efekti GMO vidljivi za 75-100 godina

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić smatra da se negativne posledice korišćenja GMO mogu pojaviti za 75-100 godina. Čačak prvi grad netolerantan na GMO.

Miladin Sevarlić

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, na čiji predlog je Škupština grada Čačka prva u Srbiji usvojila deklaraciju protiv prometa i upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO), smatra da se negativne posledice korišćenja GMO mogu pojaviti za 75-100 godina.

Opširnije: Ševarlić: Negativni efekti GMO vidljivi za 75-100 godina

Organska hrana je nova šansa

Velike mogućnosti organske proizvodnje nedovoljno su iskorišćene u našoj zemlji. Upravo male površine na kojima se proizvodi organska hrana daju veliku šansu za mala gazdinstva.

Organska hrana je nova sansa

ORGANSKA proizvodnja velika je šansa za Srbiju, tim pre što mogućnosti koje imamo u ovoj grani poljoprivrede nismo još dovoljno iskoristili, odnosno, daleko smo od nivoa EU, ocenjeno je na Poljoprivrednom sajmu.

Opširnije: Organska hrana je nova šansa

Genetski modifikovana budućnost

GMO 1Sve više se govori o tome da se u Srbiji u toku leta planira donošenje izmena i dopuna Zakona o genetski modofikovanim organizmima (GMO). Prethodni zakon, iz prošle godine, izričito je zabranjivao gajenje i prodaju genetski modifikovane (GM) hrane u našoj zemlji. GM hrana nosi u sebi mnoge rizike, a kako tvrdi prof. dr Miladin Ševarlić, šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, opasnost nije samo zdravstvene prirode, već i ekonomsko-političke. Politički su i razlozi za izmenu zakona, jer ne postoji ni jedno zdravorazumsko obrazloženje zašto bi naša zemlja, sa poljoprivrednim kapacitetima koje ima, svoje građane izlagala opasnostima gajenja GMO.

Opširnije: Genetski modifikovana budućnost

Zemljište - izvor života

Zemljiste

Hranljive materije za svoj život i razvoj biljke najvećim delom uzimaju iz zemljišta. Ostatak svojih potreba zadovoljavaju iz atmosfere.

Pod zdravim tlom ne podrazumeva se samo ono koje ima potpun hemijski sastav: Od prvorazrednog su značaja i fizički i biološki kvaliteti zemljišta.

HEMIJSKI SASTAV: Za ishranu bilja poznato je više od sto hemijskih elemenata. U sastavu zemljišta najvažniji su: ugljenik (C), kiseonik (O), silicijum (Si), aluminijum (Al), gvožđe (Fe), magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), natrijum (Na), kalijum (K), fosfor (P), sumpor (S), azot (N), hlor (Cl), jod (J), bor (B), mangan (Mn), bakar (Cu), kobalt (Co), nikl (Ni) itd.

Opširnije: Zemljište - izvor života

Otvoreno pismo Sepa Holcera

Političarima, ekonomistima i naučnim radnicima.

Sep Holcer 1

Sadašnji problemi i moji predlozi za njihovo rešavanje

Dolaziš na ovaj svet, kao i obično, u sterilnoj bolnici, gde ti odmah odsecaju Prirodne korene. Kaleme te i uzgajaju hemijom. Za malog čoveka, ispravan početak bio bi, prirodno rođenje u savezu sa Porodicom i prirodan rast. Svaki Stanovnik Zemlje od rođenja ima pravo na svoje parče zemlje.

Opširnije: Otvoreno pismo Sepa Holcera

Ekološka farma na Avali

Da li se nekada, dok jedete svoj obrok, zapitate kako se postupalo sa tom hranom pre nego što je dospela u vaš tanjir? Da li ste razmišljali o putu koji je ona prešla kako bi stigla do vas i o tome šta je sve ta „hrana" doživela? Ako jeste, onda ste sigurno jedni od onih kojima nije svejedno na kakvim mestima jedu i gde kupuju svoju hranu, a to znači da ste postali svesni uticaja i važnosti koje zdrava hrana ima po naš život. "Neka hrana tvoja bude lek tvoj i neka lek tvoj bude hrana tvoja", zapisao je Hippocrates i time postavio osnovni postulat zdravog života.

Opširnije: Ekološka farma na Avali

Dobra vila organske hrane

Milena Tatar

Iako sam vezao pojas, morao sam dobro da se držim u krivinama, dok smo jurili u belom pikapu vijugavim Avalskim drumom. “Bez brige, znam svaki deo ovog puta napamet”, umirivala me je Milena Tatar, moja sagovornica i čuveni organski proizvođač u Srbiji. Sada, u jeku poljskih radova, Milena svakog dana, nakon posla u naučnoistraživačkom Institutu „Kirilo Savić“, juri iz Beograda put svog imanja podno Kosmaja. Žuri, kako bi stigla da uradi što više. Doduše, i ja sam jedva čekao da stignemo, kako bi, kao nepopravljivi healthy food freak, konačno video i “proverio” gde se to gaji najbolji pasulj (organski, naravno) koji sam probao. Ne veruje čovek dok ne vidi svojim očima…

Opširnije: Dobra vila organske hrane

"Ekološka poljoprivreda" - šta je to?

U poslednje vreme, kod nas se sve češće koristi termin „ekološka poljoprivreda“Mnogi upotrebljavaju ovaj termin, a mnogobrojna su i tumačenja. U široj javnosti, pod ekološkom poljoprivredom uglavnom se podrazumeva proizvodnja „zdrave hrane“ tj. poljoprivredna proizvodnja bez upotreba hemikalija (mineralnih đubriva, pesticida i sl.). 

Environmental

Ovo shvatanje je donekle tačno, ali je ekološka poljoprivreda mnogo složeniji vid poljoprivredne proizvodnje. Uz to, ekološka poljoprivreda se ne zasniva na odbacivanju i negiranju pozitivnih dostignuća savremene (klasične) poljoprivrede, već u iznalaženju „ekoloških“ i drugih rešenja tamo gde je to potrebno.

Da bi običan čovek shvatio pojam „ekološke poljoprivrede“ potrebno je izvesno znanje o klasičnoj (konvencionalnoj-modernoj) poljoprivredi, čiji je nagli razvoj, nažalost imao i svoju, manje poznatu, tamnu stranu, dugo prikrivanu i zanemarivanu, ali kojoj se danas pridaje velika pažnja. Danas se pouzdano može reći da je ovakav način poljoprivredne proizvodnje doveo do mnogih negativnih posledica, kao što su: smanjenje humusa, gubitak plodnosti zemljišta, pojačana erozija, zagađenje okoline pesticidima, zagađenje podzemnih voda nitratima i fosfatima, prekomerna proizvodnja (u najrazvijenijim zemljama) i slično.

Opširnije: "Ekološka poljoprivreda" - šta je to?

Proizvodnja hrane bez hemije

Tridesetih godina prošlog veka, osnovan je pokret koji je argumentovano ukazivao na to da velika primena sintetičkih hemijskih sredstava čiji se ostaci zadržavaju u hrani, biljkama i zemljištu trajno utiče na pogoršanje životne okoline a samim tim na zdravlje sadašnjih i budućih generacija.

Prskanje 1Pokret se zalagao za preobražaj konvencionalne (klasične) poljoprivredne proizvodnje u organsku, sa naglaskom na primenu organskih đubriva i isključivanje sintetičkih pesticida iz postupka primarne proizvodnje. Pored toga što nisu postojali pouzdani dokazi da je hrana proizvedena konvencionalnim postupkom, uz primenu veštačkih đubriva i pesticida, štetna po zdravlje i što su prinosi kod organske proizvodnje niži a rizici veći, organski koncept ipak je prihvaćen. Doduše, kod nas za oko ½ veka kasnije.

Opširnije: Proizvodnja hrane bez hemije

Korak u budućnost

Korak u buducnostNarušavanje bioloških ciklusa u prirodi, specijalizacija poljoprivrede, intezivna a posebno neodgovarajuća primena hemije, doveli su, ne samo do narušavanja prirodnih resursa, već i kvaliteta hrane, a to znači i ugrožavanja zdravlja čoveka. Sve to razlog je zabrinutosti za stanje i očuvanje prirode, a radi poboljšanja kvaliteta življenja čoveka. Tako je započeo i razvoj načina organske proizvodnje čiji je cilj – dovoljno kvalitetne hrane, uz očuvanje zdrave životne okoline. Osim količine i kvalitet hrane postaje osnovni zahtev potrošača. 

Opširnije: Korak u budućnost

Strana 15 od 15

Go to top