Organski proizvodi - Sve organsko na jednom mestu

Junski radovi u voćnjaku i vinogradu

Pošto je ova godina specifična za proizvodnju u poljoprivredi po velikim padavinama u prvih pet meseci i radovi po vremenu su delimično drugačiji. Naime, u ovakim uslovima kada su padavine bile oko 400 l po metru kvadratnom, suzbijanje korova je izuzetno teško, zatim zaštita je takođe jako komplikovana, za zaštitu prvenstveno koristiti sistemike zbog čestih padavina.

Šta je GMO? - Objašnjeno u jednom minutu

Video klip namenjen onima koji još uvek misle da je genetski modifikovana hrana prirodna.

Šta sa voćem i povrćem iz bašti zahvaćenih poplavom?

Nakon poplava ljudi koji gaje voće i povrće u svojim baštama često su u nedoumici koliko je ono bezbedno za upotrebu. Ukoliko je vašu baštu zahvatila samo kiša, nema razloga za zabrinutost. Sa druge strane, ukoliko je baštu zahvatila voda iz rečnih tokova, voće i povrće može biti kontaminirano fekalnim bakterijama, kao što su Escherichia Coli i Shigella, parazitima poput Cryptosporidium i Gardia, virusom Hepatitis-a A, kao i hemijskim kontaminatima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Ovakve stvari nisu za šalu i najviše mogu da ugroze zdravlje (pa i život) dece, starijih i onih sa slabijim imunim sistemom.

Bio-bašta - Organsko vrtlarenje - govori prof. dr Branka Lazić

Prof. Dr Branka Lazić pionirka organske proizvodnje na našim prostorima, poznata naučnica sa izraženim osećajem za praksu – proizvodnju govori o bio-bašti porodice Leleo.

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Sto gradova i opština potpisalo deklaraciju protiv GMO

Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO) do sada je usvojilo blizu 110 gradova i opština u Srbiji.

Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO) do sada je usvojilo blizu 110 gradova i opština u Srbiji, izjavio je u subotu Tanjugu predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

Iz Beograda pobegli u crnotravsku bajkovitu divljinu

Braća Branislav i Đorđe su ostavili studije i posao i prestoničke svetlosti i način života zamenili životom seljaka i to u brdovitoj Crnoj Travi, odakle su pobegli skoro svi njeni žitelji. U selu Madžare na nadmosrkoj visini od 1200 metara vode bogato domaćinstvo i hrane se darovima prirore.

"Bio sam na drugoj godini Pravnog fakulteta kada sam shvatio da ne želim da budem deo sistema, da završim fakultet, da se laktam za posao, da dobijem neki ćošak od kancelarije, da mi ceo život naređuju. Spakavao sam stvari i došao ovde gde su mi živeli baba i deda", prča Branisalav sa kosom u dredovima.

Urbani banjalučki poljoprivrednici

Bez ikakvog ranijeg iskustva, grupa mladih Banjalučana u februaru ove godine odlučila je da se posveti organskoj proizvodnji povrća. Šest meseci kasnije, rezultati su iznad svih očekivanja. Ali, nažalost nemaju kupce.

"Zeleni dvor"

U selu Kajtasovo, u netaknutoj prirodi, živi bračni par Stanković koji je prodao sve što je imao u rodnom Vršcu i sad uživa na svom imanju i gostima na rubu Deliblatske peščare. Zamislite da živite u kući do koje poštar ne donosi račune za struju, vodu, telefon i grejanje, da se pritom budite uz cvrkut barskih ptica koje preleću vrbe, a oko vas netaknuta priroda, koja u ovo doba godine buja. Da li biste bili srećni?

Ruski model malih bašta – rešenje za ishranu sveta!

Ruski model malih organskih poljoprivrednih imanja kao ključ za prehranu čovečanstva!
„Zamislite da živite u zemlji gde ne samo da je normalno da sebi uredite svoju sopstvenu parcelu bez poreza i mešanja države, već da ste još i stimulisani da na taj način unapredite kako sopstvenu samostalnost tako i snažno i zdravo društvo. Zamislite sada još da u toj zemlji i vaši susedi takođe imaju svoju parcelu i to u okviru mreže necentralizovanih, ekonomski održivih, nezavisnih „eko sela“ koji proizvode više nego dovoljno namirnica da ishrane celu zemlju.“

Zdrastvena saznanja o organskoj hrani

Šta je "organska hrana"?

Uglavnom se pod organskom hranom misli na voće i povrće, ali ponekad ovaj izraz upotrebljavamo i za hranu životinjskog porekla (kada su životinje othranjene na zdrav i prirodan način). Misli se na specifičnu proizvodnju hrane, bez upotrebe pesticida i ostalih hemikalija. Namirnice dobijene na ovaj način bez sumnje su najzdravije, ali ih treba konzumirati što svežije, jer se bez veštačkih sredstava ne mogu dugo održati.

Organsku hranu ćete najlakše nabaviti na pijacama ili, ako imate sreće, kod rođaka na selu. Poželjno je razgovarati sa poljoprivrednikom o metodima koje koristi u proizvodnji, da biste bili sigurni šta kupujete.