U periodu dok nema puno svežeg organskog povrća, osnovu mojih jela čini korenasto povrće (šargarepa, cvekla, bundeva, batat, krompir), kao i povrće iz porodice kupusnjača (karfiol, brokoli, kelj, prokelj itd.) Sezona prokelja traje skoro celu zimu i proleće, a njegov kompleksni biohemijski sastav svrstava ga u jednu od nezamenljivih namirnica, čije su dobrobiti za zdravlje bezbrojne.
Opširnije: Prokelj, krompir i šargarepa sa prelivom od senfa i medaU ovom receptu karfiol je dopunjen mladim kozjim sirom i slatkim paradajzom – idealna varijanta za večeru, a može da se jede i hladno.
Opširnije: Pečeni karfiol sa kozjim siromLeblebiju sam zavolela odavno, prvo u obliku humusa – namaza poreklom iz arapskih zemalja, i falafela – prženih kuglica od kuvanog i usitnjenog nauta koji su obavezan deo izraelske kuhinje. Poslednjih godina humus i falafel pojavili su se i u Beogradu, ali ipak se ovde leblebija više jede propržena kao grickalica.
Opširnije: Leblebija pečena s povrćemTopla kinoa s povrćem i kozjim sirom
Kinoa je odlična osnova za topla i hladna jela. Pikantnost ovom receptu daje kozji sir i sok od limuna.
Opširnije: Topla kinoa s povrćem i kozjim siromCrni pirinač je jedan od lidera među žitaricama. Sadrži skoro duplo više proteina od običnog belog pirinča, vitamine grupa B i E. Šolja crnog pirinča sadrži dnevnu dozu folne kiseline, što ga izdvaja od drugih žitarica.
Opširnije: Crni pirinač sa mungo pasuljem i povrćem